Топола

дужава иреко Казанлука, Старе Загоре до Карабунара на жељезници од Јамбола у Једрене. Од Трнова до села Шипка има 12 еати а одатле до Карабунара око 16 еати. 4. Од Трнова преко Дренова на Травну и одатле преко Балкана у село Маглиш на јужној страни Овај пут између Травне п Маглиша преко Балкана није насип већ прост крчаник и за кола је врло узан. 5. Од Трнова u Осман-пазара преко Казана у Сливно if Карнабад. Од Трнова на Беброво преко малог Балкана до Казана има 15 сати, а од Осман-пазара опет преко малог Балкана до Казана има до 8 сати. Казан је између источног и малог Балкана на јужној страни овога последњег, лежи у дубокој јарузи као у неком котлу (отуд и пме Казан), онако од прилике као што је Ражањ или, још 'боље, Ужица у Србији. Од Казана пут за Сливно иде преко источног Балчана и пролази кроз узану пукотпну од стене. Овај је кланац назван „Демир-капија“ (жељезна врата), због тога, што ra је врло тешко освојити. У осталом не мора се баш овим кланцем у Слпвно; може се н десно преко брда. Од слнвна иде пут јужном етраном источног Балкана у Карнабад. Од Казана до Сливна има 4 сата, а до Карнабада око 11 сати. 6. Пут -од Шумле у Чаљкавак, Доброл и Карнабад. Од Шумле у Чаљкавак прелази преко крајњег гребена малог Балкана и сасвим је употребљив. Одатле пак до Доброла пролазп кроз узану јаругу између стрмих стена и преко потока великог Камчика, где су Турци подигли врло јаке шанчеве. Од Добрила прелази пут преко гребена источног Балкана и спушта се у Карнабад. Од Шумле до Чаљкавака има преко 8 сати, од Чаљкавака до Доброла 3 и одатле до Карнабада до 5 сати, 7. Добручкн пут од Праваде иде на Јеникеј (Ново село) преко малог и великог Камчика, па се преко источиог Балкана сиушта у Аидос. Од Праваде до Аидоса има 13 сати. 8. Добручки пут од Варне прелази реку Камчик*), иде преко Дервиш-Јована у Аидос и Бургас на мору. Од Варде до Аидоса или Бургаса има 19 сати. Од Камчика до Аидоса и Бургаса предео је шумовит. Већина ових нутова, што их довде споменусмо, ооично су само до подножја Балкана добри за пренос на колима. Али где прелазе иреко самог гребена Балкана, кроз кланце, потребују већином знатне поправке, па тек П На овом иуту, код потока Камчпка,. Турцп су у рату од 18?9. год. били подигли јакс шанчеве и храбро их бранили од Руоа, којп су из Добруџе продпрали, а.ти их опот нису могли одри;ати’ него су их Руси освојпли и продрли дал.е.

да се могу употребити за пренос топова и других ратних возова. Идући овим путовима преко Балкана веомаје прн! метна разлика у клими једне и друге стране Балкана. Овде се преставља путнику она 1 иста појава, коју опажа идући из Швајцарске преко св. Готхарда у Италију. Док у пролеће на северној страни још .снег земљу покрива, на јужној се већ увелико ирирода. пробудила, све се зазеленило и почело цветати. Скоро сва јуисна страI на Балкана покривена је воћњацима, ружњацима и ви ноградима. У опште цела јужна страна Балкана млого је питомија и плоднија од северне. На обе етране Балкана слабо има попречних путова. На северној страни најважнијије друм поред Дунава, којн веже Бидин и Р.ушчук. На јужној страни Балј кана најважнији је пут који води од Ниша преко СоФије, па одатле долином Марице преко Пловдива (Филипопоља) и Једрена за Цариград. Овај се пут и зове ~ Цариградски друм“ који се од Ниша продужава натраг северозападно кроз Србију до Београда. Осим овпх обччних путова има од Рушчука преко Разграда и Праваде до Варне жељезница, поред које постоји и добар друм преко Шумле. Тако исто долином Марице има жељезнпца, која од Татарназарџика, Пловдива и Једрена иде у Цариград. Између Једрена и Пловдива одваја се од ове жељезнице један крак ка Шумли, али је само до Јамбола направљен. Онде, где се крајњи изданци Балкана на североистоку губе, настаје предео, који се, почев од Снлистрије, као нека изломлшна и издрпана пантљика протеже између Дунава у Црно море до утока онога у ово. То је Добруџа. Северни и северо источни део Добруџе поред Дунава је више низак и блатњав, а југоисточни до мора јесте брежуљкаста впсораван. На 15 сати ниже Силистрије Добруџа је преграђена попреко од Дунава до мора са два бедема, који су 2000 корака раздалеко један од другога и иду међу собом равноодстојно. Те је бедеме подизао у старо време римски цар Трајан, онај исти који је градио и мост преко Дунава код Кладова Од 1860. год. Добруџу дуж Трајанових бедема пресеца и жељезница, која саставља Черну воду на Дунаву са Кистенџом на Црном мору. Овим смо у главномо описали земљиште предела између Тимока, Дунава, Црног мора и реке Марице. По свој ирилици руско-турско бојнптте неће прекорачити ове границе.

РУСКА ВОЈСКА ПОЛАЗИ НА БОЈНА ПОЉА.

I. Сва руска војска, која је била одређена за бојно ноље у Еврони, била је већ одавна искупљена на граиици Румуније, кад је 12. анрила руски цар ирокламацијом објавио рат Турској. Истот' дана, главни заиоведник руске дунавске или јужне војске, велики г;нез Ннкола, у Кишењеву,

где је био главнп стан, издао је својој војци ову знамениту наредбу: „Стотииама годинама притискао је јарам турски нашу браћу хришћање. Великњ је њиова невоља. Све што је човеку мило : света вера христова, поштено име и кр-

Im'CTtOBAIIA PATHA кроника. СВЕСКА I.