Топола

вљу задобпвено пмање све је погажено п оскрнављено неверницпма. И онп се нпсу моглп уздржатп, већ су се подпглп протпв угњетача, п ето већ две годпне како тече крв хрпшћанска; вароши и села нопа-' љенп; пмање разграбљено ; жене п кћерп обешчашћене: у другпм, опет, местпма све до једнога псечено. Све преставке нашег цара п других држава за побољшање стања хришћана, осталесу без успеха, Трплење нашег цара-ослободпоца псцрпило се. Последња реч царска пала је; Рат је турској објављеп. Моји војниди. Нама је пало у део, да испунимо вољу дарску и завет наших предака. Ми не ндсмо да освајамо, већ да заштптимо нашу осрамоћену u угњетену браћу и веру христову. II тако; Напред! Наше је дело евето и бог je с нама. Ја сам уверен, да ће сваки, од генерала до простог војннка, вршити своју дужност-и неће осрамотнти царско име. Нека оно за непријатеља буде и сада страшно као што је и до сада било. Нека нас ништа не задржава: нн препоне, ни тешкоће, ни оскудица, па ни чврстоћа непријатеља. У мирне житеље, па били онп ма које вере и народа, и у њихово добро не дирајте. Ништа од њих да се не узме без накнаде; ннко несме бити самовољан. У.томе ногледу ја захтевам, од свију н од свакога, најстрожијп норедак н дисцинлину. Ту је наша сна га, јамство за уснех н част нашега имена. Напомпњем војсци, да, преласком наших граница, ми ступамо у Румунију у земљу, која нам је од старнне пријатеЉска и за чије ослобођење нпје мало руске крви проливено. Уверен сам, да ћемо тамо наћи такво исто гостоиримство, као п наши дедови н очеви. Ја хоћу, да им нашој браћи и друговима —за еве то нлатимо пуним прпјатељством чувањем њихових установа п несебичном помоћи противу Турака, а, ако затреба, да и њихове куће чувамо као своје.“ Тпме је, дакле, посао дипломацпје Фактпчки прешао у руке војеие спле п ова полазп да га пзвршп. Руска војска, да допре до правог попрпшта рата у Евроин до Бугарске, мора преко Румунпје, с којом се она још пре за овај случај 1 договорнла. Румуннја, поред свог подбадања од страпе неких европскпх спла, не еамо да се нпје овоме путу протпвила, већ га је, може' се рећп, радо дочекала, надајући се, да ће, при победи Руса, п она какве користп нматп. И тако на дан ирогласа рата, 12. апрпла njie зоре, руска је војска почела прелазпти румунску граппцу. Велпка војска врло се споро креће, кад пде сва уједанпут п једнпм путем. Зато се, обпчно,-. таква војска поделп у впше оделења, па свако

оделење путује за еебе и то-, обично,- сваКо глм путем. ilpenoc ратнпх потреба, хакође, бива другпм путовпма. На тај начпп кретање бива наЈзгоднпје п за само пздржавање војске, а . и најбрже се стиже па опредељено место. Тако се п руска војска., за прелазак преко грапице и за марпшрањ.е кроз Румунпју, бпла 1 разделпла у впше оделења, а распоредила се па трп места: у Унгену, Бешћамаку и Piy6e]y. Једна војска прешла, је Прут код Унгепа преко жељбзничког моста, па је маршпрала преко Јаша, Романа, Бакеа, Фокшана, Римнпка, Бузеа, Плојешта, па, прошавшп поред Букурешта, станпла се у месту ЈУпачену пзмеђу Букурешта’ п Јоурђева. Друга пак војска, која је бпет код Упгена прешла гранпцу, ишла је за првом до Јаша', одатле скренула лево, па ударпла на Баслују, Бпрлат, Текућ, па опет у- Фокшан, ода Кле -је пшла за првом војском п станпла се у Бонеазу, између Букурешта п Плојешћа. Војска, која је код Бешћамака преш.та суву гранпцу Румунпје, наступала је у’ внше оделења п по разнпм путовпма. Тако је једно оделење од Бешћамака ударпло ,на Пеово, Јапурени, Фалчу т п Бпрлат, одакле је за пређашњом војском до Бузеа. Друго је оделење пшло од Бешћамака преко Фалче, Брапла, Букурешта у Ђурћево п Дајце. Треће је оделење пшло од Бешћамака за пређашњпм оделењем све до Обплешћа. одакле.је дошло у Слобозпју. И, најпосле,- последњп део војске од Бешћамака пшао је пстпм путем п настанпо се y r Плугмбуштп, близу Букурешта. Доњодунавска војска, која је била у Кубеј'у, пренгла је ту суву гранпцу Румучшје п, наступајућп у впше оделења преко Болграда, заузела јеГалац, Браилу, Барбош, Ренп, Измаил п Кплију. Сва је руска војска маршпрала дру 7 мовпад. Само је 9. кор довежеп жељезнпцо.м до Слатпне, п то доцнпје, пошто је већ сва остала војска прешла бпла преко гранпце. Потпуно паступање све ове руск.е војске на Дунав свршпло се тек при крају маја, премда су авангарде (предводнпце), за иеколпко дана по објавп рата заузеле бпле сва важппја места на Дунаву. Прва је брпга руске војске бпла, да, што пре п што боље, поседне жељезнпчкп мост на Серету код местанца Барбоша, близу Галца. Т.о j'e Русима потЈlуно испало за руком. Још 12. априла у вече авангарда руске коњпце заузела је Галац и Барбошкп мост, а сутра дан већ је била ту п пешадпја, артпљерпја’ п каваљерпја. Тако су Русп пзванредиом брзпном, преухптрплп Турке, те нпсу моглп да разруше овај важан мост, као што су памеравалш Баља само погледатп на- карту, па ће свакп

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОИИКА. СВКСКА I.