Топола

увидетн од колпке бп штетс по Русе било то, да су Турци успелн, да норуше барбошкп мост нреко Серета. Наотунање руске војске задоцппло бн се, најмање, још за месец дана, јер су се онсаднн тоновн, муинција, материјал за нрелаз преко Дунава, рана н млоге друге ратне нотребе нз Руспје преко Румунпје на Дупав довлачнле једпном румунском жељезпнцом, која пде од Унгена нреко Јаша, Романа, Текућа, Галца н Букурешта до Ђурђева н Слатине, н која код Галца прелазп нреко овог барбошког моста па Серету. Но п овако је наступање врло сноро пшло. Одмах по објавн рата надале су грдне кпше, шхо је учинило, те су п онако рђавп путовп румунскп за маршфање војске још неупотребљпвпјн посталп. Оспм тога, нешто од вслнкпх кнша а пешто п због лоше техничке направе, која, у осталом, нпје нн нрорачуната за овако велпки и тежак саобраћај, и румунска се жељезнпца впше пута кварнла: негде се нокварпо наспп, негде се срушила ћупрнја, пегде се онет какав снтнпјп квар десио, те се због тога често морао саобра ћај на жељезнпцп за време прекпдатн. Но п то нпје бнла сва невоља. У почетку због оскудпце кола и локомотива, румунском је жељезнпцом могло пћи само 5 —6 влакова днсвно. Доцније кад су Руси набавплп још 50 —60 локомотива и млого кола, тек су после могла ићи дневно 10 —15, а по кад-кад п вшпе* влакова*). Оснм тога нренос жељезнпцом млого је задржавало п то, што је колотраг на румунској жељезнпцн нешто ужи од колотрага рускнх жељезнпца, па зато пз кола, која су руском жељезнпцом долазнла до Унгена, морало се све претовариватн на румунска кола, што је иаравно врло заметно било п одузимало јс млого времена. Но ова је сметња наскоро отклоњена тнме, што су Руси поред постојећег колотрага на румунској жељезнпцп направплн још н траг за руска кола, те су онда могли влаковп ма из ког краја Русије пћи по румунској жељезнпцп све до места онределења, а да се нпје морало впше на границп претоварпватн. Да шгје било свнју тпх сметња па румунској жељезнпцн, могла бп, за време садањег наступаља, и сва војска том жељезницом превежена битп на Дунав. Овако је морала војска већином марширати по друмовпма, којп су такође често требалн оправке, те да бн моглн бити употребљивц за маршпрање војске н кретање коморе. Све су ове околностн, свакојако, морале ириличпо сметати настунању руске војске кроз Румупију. И кад се све то узме у обзир, онда неможе бити никакво чудо, што се, за нестрпељпви

*) Да Ои читаоди вддели, колики је жив саобраћај био на румунској жељезници, за време наотупаља руске војске, наводимо само то, да је до краја маја иренос трупа и ратпих потреба само на румунској жељезнИци коштаој Русију око 15 нилиома динара или li милиона Форииата - а то је више од милион дуката.

иовииарски свет, тако „иеочекивано“ и „преко сваке мере“ задоднио прелазак Руса иреко Дунава. У евима ратовима, које је Руспја у овоме веку имала са Турском у Европи, хтела нехтела, више-маље, учествовала је п Румунија, која се управо, тпм честпм ратовпма Русије с Турском п пОдпгла до садаље своје полптпчке самостално ■ сти. Алп ни једаипут се Румупија није толико далеко упустпла, колнко у овоме рату, Још нре, него што је руска војска нрешла у Румуннју, ова је скоро сву своју војску већ бпла ставила на ратну ногу н нзвела на гранпцу. Осим тога, већ с концем априла, румунска је скунштпна решнла, да се Румунпја прогласи за незавнсну, а носле десетпну даиа, влада је румунска Фактичкн прогласпла незавпспост Румуппје, што је уједно зпачпло и објава рата Турској. Руска војска није посела цео Дуиав према Турској, већ само део Дунава од Алуте па наншке до утока његовог у Црно море. Од Алуте пак, иа навпше до Тимока заузела је румунска војска. Тако дакле, руска војска чпнн нрема турској центрум н лево кридо, а цело десно крнло чпнп румуиска војска, чпја је иајважнија утврђепа нозпцпја КалаФат према Впдину. Кад је руска војска дошла на Дунав, првп јој је задатак бпо, да предузме принреме за прелазак Дунава. Главна је брига бнла, да се набавн и направп све, што треба за иребацпвање војске преко Дунава, а нарочпто све, што је нужно за ноднзање мостова преко Дунава. Бећнна чамаца, омаљих лађа н нонтона за мостове донегаено је жељезннцом пз Русије. Остало, што је за мостове требало, као уздужне греде п попречне талне, већином је иаграђено у Слатини н Галцу. Оспм тога п млого дрвених понтона на грађено ]е у та два места. .Све, гато је у Галцу грађено, преиегаено је жељезннцом већнм делом онет у Слатнну. Слатина је место на реци Алутп, око 20 сати далеко од Дунава. Ту су се моглп, далеко од турскпх топова и сакрнвено од турских очпју, правитн понтони, сплавовп и све, што је нужно за подизање мостова преко Дунава. Па како је Алута сплавна река, то се сав тај материјал из Слатнне може низ воду спуштатп онамо, куда затреба. 2. маја главнн заповедник дунавске војске, великн кнез Николај, дошао је коначно својој војсци и предузео непосредну команду, а 25. маја и сам је цар дошао у Плојеште дунавској војсцп. Првобнтно је бпло оиредељено, да се Дунав нређе 25. маја, али због велнке понлаве, а поглавпто због задоцнења нревозног материјала, одлагало се с дана на дан. Како су до краја маја биле свршене све принреме за прелаз нреко Дуиава, онда је ночетком јуна, почело наступаље п распоређивање руске војске на самим обалама Дупа-

ШIУСТРO BAIIA РАТНА КРОНИКА. СВНСКА I.