Топола

Још му је драг. Још није трнов венац Са чела енпмпо, А колко ј’ оштрих копља У груди примио (Можда за грехе своје Ал свету на срам —) Впше нег’ богочовек Више нег’ Хрпстос сам. И још издахно нпје И још је жив. . . Та -мора да је див! А виђе л’ ово чудо С месечева светпла ? То ј’ пста гуја што је И вама претила, Иста је, што се негда До Беча пружила, И што је бели Будим Отровом кужила. И тој се гуји отуд Кликује сад И то је мученику Најгорчи јад. Ал пусти оку, пусти Бржега прелета! Видига ли тамо горе До два детета?

Колико су пута Руси Дунав прешди. Русп су досада двадесет п један пут Дунав прелазилн п то сада код Брајиле и Свпштова, пређе код Туртукаја, Хпрсове, Исмајпла, Гладова, Галца, Брајпле, Гусобала, Черневоде, Сплистрпје п Сатзфнове. Првп пут су прешлп Дунав год. 1773. п то најпре код Туртукаја, за тпм код Хирсове и иапокон са главном силом код Гуо.обала ниже Сплнстрпје. Алп п онда су, багетелпшући турску сиагу (30.000) мало војске кренули то су брзо увпделп, зато се новуку натраг н покрену јачу сплу п за кратко време дођу до Балкана. Нешто о Цариграду. „Ко завлада Царпградом тај ће завладати целим светом.“ То су речи Наполеона I. н одпста је Царпград стожер око кога се окреће будућност новесвнце. То је одгонетка загонетном дппломатисању данашњих ве лесила. Царигр ад тур ски Истамбол (значи обилност вере), а Турци га зову и Умедуња (зна чи „Мати света“) нма 80.000 кућа и преко милпон становнпка, али зато ипак иема у њему ии пуни 400 000 мухамеданаца, даклем тек једна трећпна. Црногорско срде. Једап иемачки дописник нрпповеда овако: 0вих дапа ноходио сам болнпцу црногорску у Његушпма, де лсже до стотину рањеника. Храброст

Једно од туге ее мож’. Да гледи свет, Ди људски понос гази. Азијат клет, Ца руком очи крије Свлад’о га јад, ' . И губи му се вера . И губи над. А друго, срца јача, Оком те прожиже, Сито јегорка плача, Буктињу подиже, Буктињом буди, згрева Народ свој, И ту се види крвав, тешки И очајнички бој. У томе боју расте Вера и над, Јер братска помоћ дивна Стиже му еад. А ко је оно гори Са руком пруженом ? То ли је бела вила Медемка роду свом Гусларче диже горе Гусларче млађано, Да види како с’ рађа Сунашце злаћано. Под сунцем лети јато

Анђела невини, Или су можда чеда Молитав’ њезини. И нлатне трубе гласе Да зора шири груд И зора таласа се, Допире свуд. И мајке дижу чеда Да нејач сунце згледа; И рањеници клече_, Зором си ране лече, И стара тама таје, Љубећи нови сјај Ал, стан’те, још се морИ ! Уздан’те, још се бори ! Борбом се иде к зори.. , Још није крај. * * Пунан је јада наших један свет Ко што је пунан овај овде лист, . . . Други је бео чист. А на том другом листу Ох, боже.дај, Да дође бољи, виши И лепши садржај, Да дођу дела мира Дела иросвете, Врлине што нам до сад Беху отете! 3. Ј. Ј.

и срце Црногорца не да се описати. У болницн тој собе су впдне, чпсте и пријетне. По лицима рањеника нико не би рекао да су то рањеницп; ту вам нема ни цртпце бола. Ја запитам лечника да лп се п ту налази симуланата? (симуланти то су они који се притварату да су болесни, илп да су теже болеснп него што доиста јесу „Да богме да их пма одговори ми лечник „и то доста.“ У тај мах уђе један Црногорац. Лечнпк га занита: „шта желиш ?“ „Хоћу да ме одпусгиш.“ „А куда би пшао?“ „У бој, да куда ћу!“ „Ама ти још нпси излечен“. „Ох та мала раница залечпће се и сама уз пут, могу се ја битп и борити.“ „Идп у своју собу па се стрпи још за који дан!“ Црногорац се удали али гунђајући. „Ето видите“ рече ми лечник „то су наши симуланти, овај момак има грдну рану па хоће да је забашури“. За тим ирпповеда дописник (Немац) о болнпцп цетпњској. И ту рањеницп изгледају као да никаква бола не осећају. Најтеже операцпје бивају, без хлороФорма, али зато јаука нема, али баш ни уздисаја. Ту мп лечник показа једног коштуњавог дугајлију који је мирно седио пребацивши увезану нигу иреко здраве. „Ево овоме је одбијена цела стопала. Ал тај се још није нотужпо да га што болп. Уверавам вас да ја до сада нити сам видео нити игде читао, да се таки болови тако хладнокрвно подносити могу.“ „То ваљда чини поиос, кад њих је ваљда срамота потужити се.“ „Залуд би био и понос и срамота“ ирихвати лечник. „Кад ие би било тих челичних живаца и те невероватне

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА 1.