Топола

репродукционе моћи, што ју нма овај храбрн, овај днвнп пародЛ Победа по светом писму. Чнм се заночело ратоватве у Азијн, Турцн нрнметпше да се у Јевропн брзо дочују гласи, које бп онн радо прнтајалн бнлп. Онн су скучавалн доннсенке у такова места, де ннсу иншта моглн впдптн нн чутн, на последак их изкљу чише сасвпм од бојигпта. То се тпцало п војенпх аташеа разних конзулата, који су се налазили у главноме стану; онн не смедоше одправљатн шнФрпране депеше својпм коизулнма п владама; na н ако је што нејасно плп сумњпво у телеграму бпло, тај су телеграм такн загушнлн. Војенн за ступпнцн употребљаваху разне начпне, да свој.нм владама дојаве праву истнну. Еешто се зиао помоћп епглескн војенп аташе у главноме стану Муктар-пашнном. Он је по енглеском обнчају знао свето пнсмо скроз н скроз; па кад су једном Турцп љуто страдалп спомене он у својој депеши I. књигу Самујила, 11. главу, 11. стих. Турди и не помншљаху да п свето писмо може тајне пздати, па пропустпше депешу. Алп споменуто место гласп овако : „И сј у тр а д а н р а з д н ј е ли Саул народ у трп чете, п уђогае у сред окола о јутрењој стражп, и биш е А м о н ц е д о к л е с у н ц е н е о гр и ја, и тсоји осташе, распршагае се да не осташе iiii двојица заједно. 41 - Прпзнатп се мора, да је тај цптат сасвим сретно изабран, п да сасвпм тачно јавља догађај, само је Енглезима ваљало метутп место „сјутрадан“ „16. јуна“, место „Саула“ генерала „Тергукасова“ место „Амонаца“ „Турке ксд Сајдикама 11 одакле су се Турци запста тако разбегли да ни двојица заједно не осташе, т. ј. ни енгл. аташе генерао сер Арнолд Кембал ни његов ађутант капетан Норман. Кринолине опет долазе у моду. У монарској терминологпјп кринолпном се зову гвоздене решетке, које се спуштају око ратннх бродова, да пх чувају од ненаднога напада торпедима. Те су решетке сплетене одгвозденога нодебелог прућа, ватају дубоко до 2 хвата, спуштају се са крова лађе косо у воду. У случају напада кљун торпедске лађице ие може да домаши иепрпјатељски брод, торпеда пукие код решетке, развпјени гасови пмају маха да се рашире; а да не оштете брод, око кога је спуштеи морски кринолнн. Од кад Дубасов н Шестаков разбпше тор неднма турскн моннтор Хпвс-ил-Рахман од то доба турскп монптори сваку ноћ пред што ће лећи да спавају облаче кринолнне, да пм се опет ко год не прпвуче као Дубасов и Шестаков. Елем снасеље силпе турске Флоте лежн сад једино у

кринолину. Но Рогуља не бн бно Рогуља кад пе би умео да доскочи и крннолину, ма да је морскп. Пророкова застава Знате л’ у шта с’ поузда Па кад им се проктене Турадија пуста? Сукњу ову дићи, Шта ће да јој помогне Тад ће такав страшан смеј Кад дође до густа? На Руее наићн. У заставу с’ уздају ; Тако страшан, еилан смсј Мухамеда свога, Јест’ веруј ми друже Та fe богме понинит’ Да им мора попадат’ Чуда големога. Из руку оруже. У њу Турди нолажу Попада ће u српски Своје крајње наде, Мачи и анџари. Јер то беше сукњица Благо љима кад имају Пророкове каде. Тако светпх ствари! •Ш* jT\ . Најно в и је, Шомиђека вармеђа шиље Турцима у гхомоћ једно буре симиатијхр 10.000 комадп Пљена; и седам центи мамурлука. Веле да се султан тако обрадовао новим турекпм нобедама, да је такп све својс сребро, злато н друге адиђаре послао на оставу у Азију. Онохмад су вране држале у Шарошпатаку мптинг, н оне су прпзнале да је турска слобода изврсна, јер ее брине да ii вране пмају шта кљуцати. Кошут се тако заљубпо у турску конституцију, да већ моли да му пошљу ФотограФију њену. Турци одговарају да пм се конституција неда ФотограФисатп јер неће да седп с миром. ГроФ Андраши нашао се страшно увређен на босанске усташе, што су Аустро Угарској окренули леђа, кад су их Турци нанали. Мсамозатоје гледао кроз нрсте, кад су Турци преко наше земље заншлп уеташима за та неучтива леђа. „Пестер Лојд“ којп је лане причао, како је сриска војска до ноге потучена, чудп се како тима Рацима тако брзо ноге расту. Неки Мађари предлажу да ее Турцима поклонп Чалма. Али Палма као српско место, не he да се поклонн. Из Пеште једнако уверавају да су Турци у Балкану добили Шииак. А и Руси потврђују да су Турци добилп шип а к! Ишао ономад један Срб.љо по пештанском вашару, срете га један гојазан познанпк љегов Мађар те повпка да сви чују: Ту си дош’о да купујеш Русима барута je.i’ muszka barat ! Вараш се kom&m uram, ја нм лиФерујем коње још да ми je така три ко што си ти, таман за један топ. Чек’ мало да те капаришем ! Рече н нотеже буђелар, а мој Пншта бачи окрете се на нети као оиарен.

МУСТРОВАНА РАТИА KPOHIIKA. СВЕСКА 1.

ИЗДАЊЕ U HITAMIJA А. ПаЈЕВПЋА.