Топола

СВЕСКА II.

У НОВОМЕ САДУ МЕСЕЦА АВГУСТА 1877 ГОДИНЕ.

БOЈНА П0ЉА.

11. БОЈНО ПОЛзЕ У АЗИЈИ. Јерменска (Арменпја) је североисточнп део Азијске Турске п гранпчи се од иетока Русијом. Јерменскаје велика планинска впсоравањ, коЈу пресецају многп брдски гребенн. Средња виспна ове брдоравни износи 6 7 хиљада стопа, апоједина брда доппру и до 10 000 стопа над морем. Бреговп у северној Јерменској долазе од Кавказа, а они у јужнојјесу гране чак Хималајскпх планина. Ова се два реда брегова сучељавају ?:од Ерзерума на превији ДевсБоју. Ова се брда к ‘западу разилазе по морским обалама и по унутрањости Анадолије. Врхови су јерменских брего-’ ва пљошти а стране су им стеновите и стрме. Брда у јужној ЈерменскоЈ више су шумовита него она у северној. Готово на тромеђи Русије, Јермснске и ПерсиЈе уздиже се гора Арарат, за коју дрквена историја прича, да је у време потопа на њоЈ насела лађа Нојева. М баш овоме брду, на коме се, по тој причн, некада спасао род људски од коначног истребљења, било је суђено да буде, од најстаријих времена па све до нас, сведок најгрозниЈих варварства и наЈнемилосрднијег међусобног таманења људства. Од ратовања великог АлекСандра цара Македонског противу ПерсиЈанаца, у старо време, па све до данас, разнн су народи у међусобном клању својом крвљу оросили огранке и подножје Арарата, као што су I’уси и Турци у овоме веку г чешће чинили, и као гато су сада изишлп, да то исто чине. У Јерменској међу бреговима има и високих равница По највеће су око Ерзинџана, Ерзерума, Ардахана, Карса, Бајазита и Муша. Ова је последња највећа. Ове су азијске равни у воЈеном погледу од врло великог значаја. Оце су_обично опкољене са свију страна брдима, и имаЈу само мало пролаза. Па како су плодне и насељене, те изобилују евачим, што је нужно за издржање војске, то су оне врло корпсне за онога, који се бранп, јер се он у њима може распоредити као у каквом утврђепом логору и има само пролазе да чува. На тај начин то су природни градови. Високо и брдовито земљиште Јерменске богато Је изворима и потоцима, који чине почетак скоро свију најглавнијих река, што их има у Малој Азији, и које теку у Црно и Касписко Море и у персијски залив. Река Порох извире североисточио од Ерзерума, близу извора северног ЕуФрата, у високим брдима планине Казаи-баша, уЗима главни правац североистоку и

утиче код Батума у Црно Море. Ова се река може бродити само више Артвина. Река Кур извире такође у северној Јерменској пз брда Буга-Тапа, тече поред Ардахана и Ахалцика, одакле скреће југоисточно и, саставгап се с реком Араксом, утиче у Касписко Море. На овој реци има мало мостова али доста бродова. Река А р ак с састављена је из неколико потока који теку са северне стране Бингелдага (бин-гел хиљаду језера), тече у правцу источном руекој граници, примајући у се више притока, мсђу којима и реку Арпачај, која чини границу између Русије и Турске. У Арпачај утиче река Карс-Ч ај, која тече поред Карса и прави широку Карску долину. Источни ЕуФрат излива се са северних страна брда Ала-дага, тече к Џадину, затим се скреће југозападно кроз мушку равницу и прима у се с обе стране доста притока. Долипа Еуфрата час се сужава а час се шири, п код града Меласкерта шпрока је сат и по, Река ее прелази на бродове. С.еверни ЕуФрат извире ;из брда Думли-дага тече кроз Ерзерумску и Ерзипџанску равањ, одатле залази међу брда и тече даље к вароши Кемаку. Најпосле у Јерменској извире и Источни Тигар, који прима у се с десне стране реку Битлис, еастаје се, са западним ниже града Серта, па онда узима југоисточнп правац. Све ове реке нису од никаквог значаја за путни саобраћај, а међутим за кретање војске могу да чине грдне препреке особито кад се излију. Осим ових вода има у Јерменској, а особито у њеном источном крају, врло многојезера, од којих највеће је Ван, које Је 5.500 стопа високо над морем. У ЈерменскоЈ скоро нема никаквих колских путова, већином су саме путање. Но и ове се могу врло лако разградити у колске путове, почем пролазе по доета пространим долинама. Од путова ови су важнији: 1. Од. Александропоља ка Карсу преко реке Арпачаја. Овај је пут дугачак до 15 сати. 2. Од Еривана за Бајазит воде два колска пута и једна стаза, која се такође лако даЈе преправити у колски пут.-Од Еривана до Бајазита има 30 сати. 3. Из Ахалцика за Ардахан има само један пут, који Је добар за возовс, дугачак је до 15 сатп.