Топола

иошто се иајпре прође гкдрело Јантре, што га, наблпзу пред Трновом стварају два висока брега, којп се с обадве стране стрмо спуштају Јантрп. На подножпју ових брегова, као два ластавпчина гњезда, стоје прилепљени манастпрп св. Тројица и Преображење. Прошав ждрело, путнпк угледа пред собом варош Трново, где тоне у дивном зеленплу градина п воћњака. Јантра крпвуда кроз варош и делп је на двоје Као п све турске вароши, Трново се делп на мусломанске п хришћанске махале; сем тога Трново пма још п једну пзмегаану махалу. Хрпшћанска махала лежп на косп повпсока брежуљка, на левој обалп Јантре, у заиадном крају вароши. Овде су куће мале, улице крпве, узане и врло узбрдне, цркве дубоко укопане у земљу. На подпожју брежуљка па на псток шпрп се пз мешаиа махала, а још да.ље на пстоку (опет иа левој обалп Јантре) ирострла се турска махала, сва увијеиа у нежио зеленпло башта. Посред белмх, једиоликих кућица дижу се овуда горда муиарета п високе тоиоле. Најзначајнпја је „Куршумли џампја“. Белики стародревнп мост водп

преко Јаитре на деспу обалу развалииама „Царевпце“, негдашњим дворовпма бугарскпх царева. Царевпца је на повпсоком брежуљку, а па подножпју тога брежуљка ширп се махала У овој је махали „Хизар-Џамија“, подпгнута још пре 450 год. за спомен Челебијп освајачу Трнова. Трново са својом околпном врло је живоиисно ; оио је стара бугарска престоница, п за време бугарске величине било је сјајна и велпка варош Године 1393. Челебија, син чувенога султана Бајазита 1,, пређе Балкан са својима јаничарпма, опседие Трново, узме га па јурпш, опљачка, иопали и удари ту тсмељ турске владавпне Бугарском. Тако су Турци госиодарпли Трновом миого векова. Годпне 1810. Руси се ирви пут јаве под зидипама бугарске ирестонпце. Бугарпма спјпу зрачак иаде ади у замаи; Руси су се морали вратитп преко Дупава, Трпово п Бугарска опет остадоше робље. 0, кад би се бар сад скпнуо бугарском мучеиичком иароду и његовом Триову трнов венац с главе! Тод

ПРЕКО БАЛКАНА.

Пошто се пређе Дунав, балканске планпне су највећа природна препрека за освојача, који жели да продре у Цариград. Балканске су плаипне тако врлетне п стрме, тако ломне п исиресецане ждреллма п провалама, да је, п са највећим жртвама, готово немогуће прећп с војском преко њпх, само кад ненрпјатељ добро поседне u браии оно мало кланаца и пролаза, што воде кроз Балкан у долпну реке Марпце. С тога су Русп п грабилп, да се корпсте забуном, која је завладала код Турака после ненадног руског преласка иреко Дунава, и да заузму балканске про лазе, док још Турцп нпсу доспели да их добро поседну п утврде. Да пређе Балкан пало је у део оном истом руском предњем оделењу, о ком смо мало час говорили, које је п Трново заузело. Пошто је 25. јуна заузео Трново, геиерал Гурко разреди своју војску по положајпма око вароши, и ту остане до 30. јуна, спремајућп се за прелазак преко Балкана. Спрема се та састојала: у ирикупљању и истраживању путања, стаза и богаза који воде преко Балкана, у спремп хране п друге војнмчке опреме, као и устројењу особпте коморе,. јер колска комора нпје могла залазити у Балкан. Цо скупљеним податцима Турцп су држалп поседнут само кланац Шиику, као иајважнију балканску кацију у овом крају; осталњ пролази, као пезпатни, неиозпатп п веома тегобнп, нису ни чувани. Кад је Шипка већ ио-

седнута, Руспма није остајало ништа друго, но да траже и да се провлаче другим, тежим, опаснпјим и непроходнијим клапцима. По договору са Бугарпма, којп су били вештп Балкану и зналп му све стазе и оогазс, геперал Гурко изоере пут, којп преко села Прпсово, Пљаково, Војниште, Рајковци, Паровци, води на Хапнкјој у долину реке Тунџе (овај пут нпје означен пи у јодиој мапи). План за прелазак Балкана направп се овако. Изабрапим иутем за Хапнкјој да се крене цело пре.дње оделење, сем једнога пука козака, од којих 200 да мотре од Габрова на кланац Шппку, а 400 остају у Трнову. Сва колска комора целога предњег оделења остаје у Трнову; са војском да се потерају само товарнп коњи, мазге и бпволн за извлачење тоиова. На овој коморп понеће се хране за војску за 5 дана, а за стоку за 3 дана. Ова храна не ће се дпратп до крајње певоље; дотле да се хранп војска п стока срествима, што пх буде у крају којим пролазе. Као иредњаци (авангарда) пде коњичко ппјонерско оделење, које се креће два дана ранпје, као иозадница (аријергарда) једиа бугарска бригада и кпјевски хусарски пук Позаднпца остаје у Трнову док не стигне тамо УШ. рускп кор. Пошто учини овакав наред, генерал Гурко пзашље 28. јуна авангарду под командом мајора Рауха, а 30. јуна крепе се п сам са целпм оделењем; пуковника Терпозубова са нешто козака испратп у правцу Беброва и Јелене, да промотрп,

ПЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНПКА. СВЕСКА П.