Топола

ие прпмпчу лп сс отуда Турцп, Чернозубов дође у Беброво, разоружа становппке увери се, да у околпнп нпгде пема турске војске, па се онда вратп п прпсаједпнп главном оделењу, које је већ залазило у Балкан. Мп ћемо овде пропратптп по данпма, шта је радило п куда се кретало ово оделење. 30. ју г на стпгне Гурко са својом војском у село Средње Колпбе и ту заноћи. 1. јула зором креве се даље, све путем,куда су његову авангарду већ нровелп Бугарп, и у подне стпгне у село Паровце. Ту се војска зауставп, те скува ручак п одморп се, па се око заранака крене даље п до ноћп већ нрегазп балканскп гребеп п разместп се па иоћпште па 3 часа пред Хапнкјојем. 2. јула крене се војска са преноћншта п око 10 часова дође под село Ханнкјој. Ту у селу бпло је 400 ппзама, одређеппх да чувају овај про.лаз, алп безбрпжнп Турцп нпсу нп сањалп, да ће се Русп туда провућп. С тога појавом Руса буду пзненађенп и носле малога пушкарања, у коме Русп изгубе 6 људп, низамп отстуне Слпвну. И тако 2. јула у јутру пролаз кроз Балкан и пзлаз у долпну Тунџе већ је био у рукама Руса Балкан је претурен. Прођенп пут нреко Балкана бпо је неопнсапо тежак и опаеан. Од Трнова до Паррваца може се још п које како проћп, алп од Пароваца, на преко главнога балканског гребена, врлетп, узбрдпце и амбпсп просто пе дају крочптп. Са свпју страна зпјају ждреда п провале, стрме лптпце п оштрп обронцп. На еваком кораку грозп тп опасиост, да се омакнеш п слетпш у бездну. Потоцп хуче п прште по провалама и понорпма, шума нуста п глува пп птнца нема но овпм мркпм впсовпма п густнм, мрачнпм шумама. Тоиовп су се с највећом муко.м провлачплп, често су на рукама дпзанп п проношеип; два коња, патоварена брдскпм топовпма. омакну се са стене п слете у понор, Но још је теже блло спуштање с гребена, уском путањом, што води ждрелом. Брдскп топовп једва су провученп, а провоз мунпцпјонпх кара коштао је невероватнпх напрезања. Па п ово тегобно кретање бпло је могуће једпно с тога, што је напред прогало ппјонерско коњпчко оделење, које је местпмпце понрављало п просецало нролазе. Тако се Русп нроломе кроз Балкан, п 2. јула, као што смо већ впделп, ]аве се под Хапнкјојем и протерају отуд mr аме. Но тога пстог дана пред поћ разбеглп нпзамп добпју потпору и пођу од села Тврдпце протпв Руса, којп су стајалп пред Хапнкјојем. Русп пм пзађу на еусрет, сукобе се код села Канара, побпју се ватром пз нушака, по после 2 —3 часа борбе Турцп отстуне, а Руси су пх гонплп п том прп лпком заграбплп два турска логора.

3. јула руске пзвпдипде пзвпђале су у правцу Слпвна и Нове Загоре (Јеип За|)е), где су пмалп око села o])езарп малпх сукобаи окршаја са гомилама багапбозука п 3 бата.вопа редовне пептадије 4. јула 200 козака буде послано у правцу Нове Загоре, те покваре телеграФСку везу; у Хапнкјоју остане као позаднпца 4 батаљона, 600 когапце и 14 топова, под командом генерал Столетова, а са свом осталом војском генерал Гурко крене иротпв Казанлука. На по пута од Хапнкјоја преко Маглпша у Казаплук, код села Уфлана, напђу Русп на повеће оделење Ту])ака, које бегае засело по уФланскпм багатама око ограда п плотова, те ту дочека Русе. Заметне се доста крвава борба, Турцп су се држалп унорно, Русп су моралп да развпју cb} 7 своју сплу, па п тада су бајонетпма моралп пстерпватп Турке, нрп чему Русп пзгубе 60 војнпка и 2 ОФПцира, алп Турцп буду разбпјенп, оставе на бојном ногау 400 мртвпх и мпоге заробгаеппке, међу којима ухвате Русн п казанлучког кајмакама. Разбпјенп Турци утеку Казанлуку. 5. јула крене се Гурко од Маглпша на Казанлук. Пред Казанлуком га дочека 4 табора низама п редпФа са 3 топа. Борба се отночне. Русп, надмоћнпјп бројем, запђу Турцпма с обадва бока, којн се одмах почну повлачпти у варога, а Русп узастопце пођу за гапма. Прптешњенп, Турцп хтедоше да одступе Карлову, но Русп већ беху преееклп овај пут, Турцн окрену селу ЕПппцп, алп п тамо се већ беше нротурпла руска когапца. Куда ће се? Турцн прсну и бегао је куд је ко могао ; Русп пм уграбе ,сва 3 топа п 400 заробљенпка, међу њцма 3 ОФпцпра. Тако Казанлук падне Русима у руке, њпна коњпца још пстога дана заузме село Шпнку п дође с јужне стране клапцу Шппцп, те тако затворп Турке, којп су- држалп тај кланац носеднут. Сутра дан 6. јула Гурко је ударио- на Турке у Шппцн. Но да кажемо најнре коју о руском оделењу, које је са северне стране Ба.ткана, од Габрова, ударало на шпнкпн кланац 5. јула. 30. јуна већ су бпла стпгда у Трново нрва оделења руског УШ. кора Од њпх се одмах образује једно оделење од 4000 људп, пешадпје п коњпце, п, под командом генерала Дерожпнског и Скобелева, буде упућено, да од Габрова нападне на Турке у шппкпном кланцу. Удешавало се, да у један пстп дан с једне стране Балкана иападне на Шппку Скобелев и Дерожпнркп, а с друге Гурко, п за тај нападај бпо је одређен дан 5. јулп. Међу тпм цео дан 5. јула Гурко се борпо, као што смо впделп, око УФ.лана п Казаилука/а Скобелев п Дерожппскп, мпслећн, да је Гурко већ нродрљо до Шипке, пападну самп иа тај кланац 5 јула зором. Турцн, неузнемпранп с јужне стране Балкана. откуд је долазпо

ПЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНПКА. ГВЕСКА 11.