Топола

војске отиде на Билеће, опседне гаиодмага почне бомбардати. Петар Вукотић с осталом војском крене се управонаКрстац према Гацком. Он је имао задатак да пази да не би одкуд Турци пошли у помоћ Билећу, те да их задржи док кнежева војска и са овим градом не сврши посао. Једно мало пак одедење црногорске војске од два батаљона и 150 топција под командом ђура Вукотића крене се кроз Дугу и имало је задатак, да све Куле у Дуги освоји и очисти од Турака. Ове нове операције црногорско-херцеговачке војске испале су кодико сјајно толпко и брзо за рукомТако се Билеће, принуђено жестоком и вештом ватром пз црногорских топова, већ 4. септембра предаде Црногорцима. Са Бнлећем задобију Црногорци три топа и 1000 товара ране и муниције. Истог дана предала се Црногорцнма и тврђавица Пресјека. коју је ђуро Вукотић 3. септембра опколпо н иочео тући медунским топовима. Но тај дан до ноћи Турци се неиредадоше већ сутра дан 4. сеит. изјутра, чим су Црногорци почели рушити кулу, Турци видећи, ако се п даље протнве, да ће им ту бити гроб, предаду се Црногорцпма. У Пресјеци задобију Црногорци 22 иљаде окаране и 700 сандука муницпје. Одма по освојењу Пресјеке-крене се ђуро Вукотпћ са својом војском даље кроз Дугјч освоји малу али јаку кулу Оџину пољану, и 6. септебра падне под Ноздрв) највећу кулу у Дуги. Пошто су Турци одбили понуду на предају, 'Црногорци 7 септембра опколе ку.ту и понамештају топове на згодне позиције одакле ће да бију ку.ту. 8. септембра изјутра почну Црногорцп да бију кулу п тако су вешто гађали, да су Турци после 40 метака истакли белу заставу и предали се. У исто време преда се Црногордима и кулица Смедерево што је код Ноздре. Међутим кнез Никола са сврјом војском дошао је од Билећа на Крстац и заузео и последњу кулу у Дуги, Здоступ. Кад су Црногорцп очистили Дугу од Турака, онда војвода Петар Вукотић са 20 батаљона војске и две батерије топова отиде у Пиву да заузме Горанско. 10. септембра црногорска је војска стигла на Муратовицу, па тај и сутра дан опколила је куле по Горанском и понамештала топове да их бије. 12. септембра отиочне бомбардање, те тога дана и 13. септембра до подне цредаду се све турске куле у Пиви. Ту су Црногорци задобили миого хране, оружја, муниције и два тешка топа, као и многе алате пионирске. Тако је и сва Пива до близу Фшче очншћена од Турака и пала у руке цр- i ногорско-херцеговачкој војсци. Пива се зове предео ј између Гацког, Дуге и реке Таре до утока реке Пиве | У Тару. Као што се види од пада Никшића за не пуне | три недеље Црногорци су освојили толике тирђавице и ј велики иростор Херцеговине очистили од Турака. Оввј брзи и лакп успех Црногораца има се поглавито приписати великодушном поступању њиховом према заробљеним или предавшим се Турцима. После пада Никшића пада је код Турака предрасуда о нечовечном поступању Црногораца према заробљеним Турцима, пошто су

видели, како су гарнизон и грађани никшићски могли ићи куда су хтели из Никшнћа. Овај пример црногорског ведикодушија без сумње је много причинио те су се после Билећ и друге тврђавице у Дугп и Пиви онако брзо и скоро без пкаквсг противлења предале Црногорцима, како су их ови само опколпли и почели из топова тући. II заиста Црногорци су свуда остали вернн своме примеру, који су показали при паду Никшића. Свуда из свију освојених или предавших се кула Ћ утврђења, они су заробљене Турке разоружане, или по кад-кад и са оружЈем, пушталн и спроводили да иду тамо куда су они зажелили. У. За време док је сбверна црногорска војска чинила напред побројана освајања по Херцеговинп, и на другим границама није се баш сасвим мировало. На границн од Албаније и Старе Србије било је неколнко повећпх окршаја. Обично су Турцп први нападали у намери, да како год привуку што северне војске из Херцеговнне п тиме посмету напредовање Црногораца у заузимању Херцеговине. Да побројпзш укратко п те бојеве. Још пре него што се црногорско-херцеговачка војска кренула за Херцеговнну ; командир Перо Пејовићса своја два батаљона 28: јуна разбио је Турке на Тари, заузео 6 турских села и запљенио млаго стоке. 16. јула била је жестока битка код Фармака на јужној границп Црне Горе. Тога дана пре зоре неколнко хиљада Турака, понајвише башибозука, пређу из Боту на Морачу, нападну на Фармаке и почну да пале појатеипљене стоку. Па њих ударе 500 Љешана, који су ту били на стражи, и после 3 сата жестоког боја савршено разбију Турке, којп нагну бегати ка Подгорицп, при чему су ихЦрногорци гонили чак до Љешког иоља. 9. Августа нападну Турци на Бере, опет село на јужној граници Црне горе у Љешанској нахији према Подгорици, и опет почну палити и пљачкати. Но кад их 500 Љешана опазе, ударе на њих, те се тако започео бој, који је трајао 5 сати и свршио се као п пређе тим, да су Црногорци сузби.ти Турке и гонили до Љешког поља. Пајпосле 27. августа, баш на дан освојења Нпкшпћа удари турска војска од 5000 опет на Љешанску нахпју. Но их 400 Љешана опет јуначкп дочекају н после 4 сата боја сузбпју у Љешко поље. Истог дана, Марко Миљанов, да бп помого Љешанима, нападне на Динош п пет сата се био с Турцима, које најпосле протера са њиховпх позицпја у Подгорицу п Динош. Од тада Турци нису впше покушавалп да нападају на Љешане, тпм мање кад су чули, да је Нпкшпћ пао, jep цјел њиховпм нападајима би.та је поглавпто та, да црногорску војску од Нпкшпћа привуку на се. ш Кад је црногорско-херцеговачка војска опсела Нпкшић и почела га бомбардпратн, Хафис-лаша дигне се пз Новог Пазара са 10.000 војнпка и 12 топова п пође Ннкшићу у ito Moli. Кад је дошао у Језера пспод Дурмптора ту застапе и утврди се па више впсова.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНПКА. СВЕОКА Ш.