Топола

,25. августа кнез Никола пошље Лазара Сочицу, којн је тада бпо при опсади Никшића, са 3 батаљона у Језера против Хафис-иаше, да му иеда да се креће даље Ннкшпћу у помоћ. Лазар Сочица стигне сутрадан уЈезера, и одма је предузео рекогносцирање (ухођење) и упознавање непријатељских положаја. У Језерима било је још два црногорска батаљона, п тако је Сочица располагао свега само са пет батаљопа. Ппак 26. авг. у вече Сочица учинн распоред своје војске за нападај на турске позиције. 27. авг. у зору Црногорци отпочну нападај и допру под турске шанчеве, где се укопају. Кад Турци видеше овај смели нападај Црногораца. повуку своје топове за по сата назад. Овим повлачењем окураже се Црногорци и јуришс на шанчеве, из којих Турци почну

безобзирце бегати. Ту се отпоче страшан покољ, који је трајао више од по сата. Турци напусте све своје позиције н повуку се више од сата даљине назад. Али с једне позиције Турци пису имади кад да побегну, већ пх црногорска војска опколи. Сутра дан 28. августа покушавао је Афис-паша да избави опкољене Турке, али му није испало за руком, јер га Црногорци јуришем и страшном сечом сузбију. При свем том Црногорци напусте опкољену турску позицију и науме наново да нападну на главну турску силу, која је стајала код Ковчића испод Дурмитора. 29 августа потисну Црногорци Турке и из овнх позиција и тако су их сваки дан помало сузбијали све до 3 септембра, када Турци ноћу напусте сасвим своје позиције, побегну преко Таре, и повуку се у Стару Србију.

ВОђЕ РУСКЕ ВОЈСКЕ.

I. Царевић Адександер Александровић престолонасЈведнпк руски. Царевпћ Александер родио се 26 фебр. 1845 год. У војничкој служби заузима впско место: он је генералађутапт свога оца дара Александра, генерал инфантерије и каваљерије, генерал-командант кора дарске гарде и атаман (вођа) свију козака. У Русији важи као најватреннји поборник за рат нротив Турске. У садашњем рату добио је команду над војском која оперира против Рушчука. П. ђенерал Феодор Феодоровић Радецки. Радецки се родио у казанској губернији 1820 год. По струци је инжињер; војене науке свршио је у академији генералног штаба. У војену службу ступио је 1841 год., као инжињерскн официр. Служио је дуго на Кавказу. Год. 1849 постао је инж. капетан. 1850 год. командовао је дагеетанским пеш, пуком. Учествовао је у војнама 1852 —53 и 54 год. 1860 год. постављен језа начелника штаба теречке војске. 1861 год. добије чин генерала. У овоме рату први је прешао Дунав са својим оделењима и заузео Свиштово. Кад су у Шипка-кланцу били најкрвавији бојеви и Руси се једва држали на својим положајима нристигао им је у помоћ ген. Радецки са 4-том стрељач. ком бригадом, узео команду над целом руском војском у Шипки и у неколико одсудних бојева прогна Турке с а оближњих висова око Шипке и тиме спасао овај кланац. 111. Карло I Кнез Румунски. Карло Ајтел принц Хохенцолерски син је кнеза Карла Антонија одХохенцолерна, а родио се 8 априла 1839 год. 1857 год. ступио је у пруску војску, а 1864 год. ратовао је у Шлезвигу. 8 априла 1866 изабран је за

кнеза сједињених кнежевина Влашке и Молдавске. У овоме рату узео је на се врховно заповедништво над румунском војском и као активан савезник руски налази се сада са својом војском у Бугарској. 5 Т крвавој шестодневној борби око Плевне (од 26. —3l авг.) он је био номинални заповедник целе рускорумунске војске, која је нападала Плевну. IV. ђенерад Михаил ДимитријевиП Скобељев. М. Д. Скобељев родио се 1843 год. Првојеслужио у коњичко гардијском пуку. У последњем пољском устанку борио се против Пољских устаника. После је ступио у николајевску академију ген. штаба, у којој је свршио војене науке 1868 год., и одмах за тим био је прибројан генера.шом штабу и опредељен на војену службу у туркестански крај. Одатле је 1870 год. оправљен на Кавказ. Умествовао је у последњем рату против Коканаца и одликовао се у борбама под Хивом, за што је био почаствован разним војничким одличнјама. После покорења Хиве био је наименован за војеног губернатора фреганске области. Пред садашви рат с Турском позван је отуда и наименован за начедника штаба гуљевог (летећег) кора, којим командује његов отац генерал Скобељев старији. При преласку Руса код Свиштова Скобељев је препливао Дунав на своме коњу, чиме је, како веле Руси, доказао, да коњица, добро руковофена, може препливити широке и брзе реке. При преласку Балкана играо је важну улогу. Са ген. Имеретинским освојио је Повчу. У последњој великој битци под Плевном (30 и 31 авг.) освојио је три турска јужња шанца, али није добио потпору, те је с тога шанчеве опет изгубио, а његово оделење војске на половину је изгинуло. Руска штампа поделила се на два табора. Једнп ведичају и узносе Скобељева као најјуначнијега и готово најдаровитијега рускога генерала, коме предстоји велика будуТност. Други га осуђују као неразборитог и наглог насртача, „коме се сва генијалност састоји у

ПЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА 111.