Топола

5

DOMBAJ odskoči od vrata. Za boga!. .. Ta ja sam tu: nebojte se ništa! (Pndje opet malko k vratam i govori im.) Molim miloStlVe, kad ĆU illiati sreću viditi vas? VOJNOVICEVA iz nutra. Za pol ure. DOMBAJEVA iz nutra. Za tri četvrta! DOMBAJ. Dakle recimo za jednu uru! OBE iz nutra. Da, da! DOMBAJ iz vana. To mi je dugo čekati! Oprostite! Ja moram ići u vinograd Okruglicu... Danas se tamo bere! Ja vam se preporučam milostive, . . . danas ćemo se još viditi . . . bumillimus servus! VOJNOVICEVA iz nutra, S bogom gospodine Dombaju! DOMBAJEVA iz nutra. S bogom Jurice! DOMBAJ. Hvala liepo! (Na stranu.) Kako mi veselo dovikuje S s bogom Jurice“, a jučer je gotovo izdisala od silne migrene i poručila po svoga nenaknadivoga doktora! (Oponaša ju.) „S bogom Jurice!“ Da, da, sbogom! (ćuju se veseli glasovi s vana; Ljudraila i Zorica ulete, noseć pune ruke cvieča.)