Топола

182

PRIZOR DVAHAESTL BELA, STANKO, ŽUPNIK i PROVIDNIK. BELA. Izvolite samo, gospodo ! (Prri unidje ponešto nesigurno grof Stanko, a za njim ušnljajn se, obzirnć se na sre strane, žnpnlk sa povećim svežnjem pod paznhom i providnik.) Nebojte Se, tll StUO pOSVB Saffli ! Jesu li se odvezli? STAiVKO. Ovaj čas! Zar ne, providnice? PRO VTDNIK, Jest, Yaša milosti. Ja sam jim pomagao u kočiju. BELA. No sad je sve u redu. STANKO Beli. Gdje je Klara? BBLA. Otišla je, da se malo svetčanije obuče. Za četvrt sata je ovdje, ako ne prije. STANKO. To je moglo izostati, čenm te priprave; samo se zateže stvar. BELA. Zenska ostane ženskom. Medjutim i Ti si obukao svetčanije rubo ... doći će odmah, nebrini se! (župmku.) Imate li, gospodine župniče, uza se sve što trebate? ŽDTNIK odlažuć svežanj na jedan stolac. Tu je sve, milostivi gospodine, reverenda, roketa i štola. (Uzdahnuv.) Ah, veliku je kušnju poslao na me gospodin bog!