Топола

191

STAJiKO pristupiv k otcu. I netreba dalje, mili otče! cPristupiv Ksanđi i uhvativ ju nježno za ruku.) Ksando, jedina moja Ksando! izprosimo blagoslov našili roditelja! . . . BELA za se. Progledao sam svu ratnu osnovu! . . . Moram se sabrati! ŽUPNIK. Spašen sam! Deo gratias! PEOVIDNrK za se. Odlabnulo mi je ! STANKO glasno. Ksaudo! Ti si sreća moja! (stupi sa Ksandom pred Vojka Oiehovca i Galeniđa, koji jedan do drugoga stoje.) BlagOSlOVite l'Oditelji! KSANDA sramežljivo. Db, blagoslovite nas ! GALENIĆ i GEOF VOJKO gledaju se dugira, značedim pogledom, u kom izražuju, da pristaju uz savez svoje djece. Svetčana stanka. GALENIĆ ganutljivo. Vojko, stari druže moj! GEOI 1 VOJKO. Nestore dragi! (Ogrie se.) GALENIĆ tronuto, razgrliv sc s grofom Vojkom, pridigne ruke na blagoslov. Djeco moja, ja Vas . . . agata n isti čas potisne mu desnu ruku dolje. Ja nepristajem . . . podnipošto!