Топола

193

GALENIĆ. Moja nezaboravna Marta rauo mi preminu. Jedinica; koju mi je ostavila, bijaše više izvan kuće na odgoju, nego li uza me. Pa da ju sada, što je istom nekoliko tjedana kod svoga staroga otca, udam u daleki sviet! Sestro, Agato! Neubij me prije reda. (Pridje k njoj i nhvati ju čuvstreno za ruku.) VidiŠ, oboje SffiO Stari i slabi, bliže grobu uego li koljevci; zašto da nam diete neostaue u kući s nami, da nas veseli, da se nas oboje veselimo njegovoj sreći. (Kione giavom na P r S i.) ŽUPNIK dirnut uznešenlm glasom. Zar ga nečujete, ... jeste li od kamena? AGA.TA tronuta. Brate dragi! ... Umiri se ~. Sve je došlo tako iznenada... ŽUPNIK. Gospodično, ja tu vidim prst božji... Tako je bog odlučio ... rodjeni dan gospodične Ksande zašto da nebude i dau njezinih zaruka, AGA.TA za se. Sbilja čudnovat slučaj. Ladislave moj, valjda i Ti to hoćeš! GEOU VOJKO. Gospodično, Yi samo trebate da kažete rieč, sreća naše djece podpuna je. AGATA tužno ali ujedljivo. _ 0 da ste samo tako i napram meni bili blag u svoje vrieme! GKOE VOJKO nježno. Prostite, . . . zaboravite!

Tomić : Komedije.