Топола

Еао треском грома Разбиће се срећа овог целог дома.

За то се повуче к’о крадљивац. кришом, Пазећ’ да нп шљунак не би како шкртшн’о Под његовом ногом; Држао се зида, да не падне о тле, Где но бп га моглп онесвесла наћи. Допппа до врата, па кроз њих изађе, А за собом врата затвори полако Као што се ради где болесник лежи. На пољу је. Шта ће ? куд ће сад да бежи?

Ту је клекнут’ хтео Алн колена га држат’ не могаху, Паде лицем доле на ту влажну земљу У коју је прсте укоп’о дубоко. Па овакп јади шта сад чннит’ могу? Или клети, или молити се богу. Клети не знад’јаше, мораде се молит’. „Ох да горка часа! Ох што су ме нашли