Топола

Коју даиас својом зове Фидип Рај. Седи саслушај ме! “ Па јој оповпде све како је бп.то, Зашт’ је. куд.је пош’о. где и како страд’о, II како је чек’о, и како се над’о, И како се спас’о, како ј’ дош’о амо, II како је бпо на Анијном прагу И шта ј’ впдео тамо. Еако ј’ собом глед’о рај њезине среће Па се зарекао да га срушит’ неће. Потекоше сузе Мир’јами по лицу. Ох како бп радо скочила у село Да из гласа впче: Жив је Енох, жив је ! Да његове јаде свету прпповеда, Ал заклетва неда. Па за то га моли: „Допустите барем Да вам децу вашу доведем овамо, Да их за .жпвота Још једном видите Пустите ме ; пуст’те сад ћу ја њих наћи! а Енох хтеде пустпт’, али преиначи.