Топола

Првога јој мужа. Еноха Ардена?“ „Где га не би зна.та ?! К ? о да га сад гледим Како ј ! гордо гдаву носио внсоко, Нпког нпје глед’о. “ Затресе се лпце болнпково бледо „Та је горда глава сада нпско пала. Нпког нпје г.тед’о, а сад нпко њега; То се тако Цња. Ал’ Мпр’јамо. ја тп дуго патпт’ нећу Још трп дана само, можда нп толпко - Ја сам Енох Арден. “ А Мпрјама скочп, ужас јој на лпцу. Кад се разабрала дуго га је глала, Бп-л' му веровала. „Шта? Вп да сте Енох? Немојте ми рећп, Та Енох је бпо целом шаком већп. „Јест бпо сам већп, сад сам мален, мален; Пригнули ме јадп, прпгнула ме туга И самоћа дуга. А.т п 'вако прпгнут’ ја сам Енох, знај ! Ја сам муж те жене