Топола

Скочио је Енох раширио ј’ руке Викнуо је громко иза свега гласа: „Ево лађе, ево мога спаса! и И тек то речс на земљу се сруши Бог се смиловао патнпчкој му душп.

Тако је сеонТо овај дух истрајан. А погреб тела беше тако сјајан, Да у крају овом нико никад није Сахрањен био лепше и сјајније.