Топола

Мпо ће јој бптп а п вероваће Да га Е н о х пратп.

То кад је рек’о, лакше му је било, Пак је онда слуш’о п радо је слуш’о Како му речп Мир’јама понавља, Како ће пзвршит’ последњу му вољу Кад му очп склопп. Ал он још један пут замолп је топло Да ншпта не мења, Тако јој бога, тако јој спасења !

А треће ноћп кад је Енох спав’о, А Мирјама брижна седела уз њега, Кад је стару жену трудну п уморну Санак савлађив’о, На једаред чу се на обалп морској Сплозвучан клпк, Који је потрес’о околпну целу, Којп се разлег’о по том мпрном селу.