Топола

94

НА ГРАНПЦЦ

Па, има четири сахата добрпх . али ако терамо можемо стићи и за два! Јес’ чуо? Ако стигнеш за један сахат имаш руб.ву напојнице! Разумем господпне. Ђи-и-и! Султан , ђп! а камџија заФијука, и коњи пођу галопом, и впсока поштанска кола стану се љу.вати, да човек мпсли сад ће све у паран-парче. Један чпновнпк, којп је после 3 4 месеца путовао поштом на пстој лпнпјп, слушао је од постпљона чптаве приче како горопадно путује књажевскп доктор ; (( чпм седне у кола —причаху му а он ухватп кочпјаша за раме: Јес’ чуо, за мене нема уз брдо, за мене нема нпз брдо, за мене нема ходом, за мене нема касом, за мене је све равнпца као длан, п по њој се возп само галопом. разумеш ? 0 анатема га бпло ! ” У Јовановцу пости.воп зауставп па се окрете менп ; Господпне, да пустпмо да одану мало коњп ? Далеко је до Параћпна. Добро, чпча, ја пдем у механу, а тп кад одморпш коње, дођп да мп јавпш ! Кочпјага стаде тр.ватп ушп коњпма а ја се упутпх у велпку Iовановачку механу, пз које се кроз тпју ноћцу разлегаше громка руска песма : (( Внпз по Матушкје па Волгје Разпграла сја пагода. ” У механи затекох впше рускпх оФпцпра где ппју, и ако се на први поглед впдело, да би с тпм већ могли престатп, без пкакве опасностп по своје весело расположење. Међу њпма беху од нашпх, проФесор Вуле Паштрмац п адвокат Драгутпн Петровпћ, који ме позваше да и ја седнем за њпхов сто’, п да поппјем чашу впна, на што ја с драге воље прпстадох. II пођоше престав.вања п упознавања: „Јункер такој-то”, (( Поручпк такој-то пт. д. (( Очењ рад”, „Пазво.вте