Топола

познакомит са”, „Чест пмјеју рекомандоват са : Пван Пванич Головосеч”, „Покорно благодарју, моја Фамнлпја ; Доктор В,” Ах, доктор голупчик, вп ћепер из Делиграда ? Да-с ! Скажпте, пожалујста, как наш герој-то, Михаил Глпгорпч ? Ничево себе, здоров слава Богу ! Екаја молодчпна, ха ? Всја Расија стремит са к нему. Прелест что за полководец ! II допста, апсолутна већина рускнх добровољаца слабо је знала ко је п шта је та Србија, за што она ратује , она је само знала да тамо негде (( за Дунајом” хрпшћане и „Славјан рјежут”, да их брани МиХаил Глигорич Черњајев „Герој Ташкента”, и да цела Русија треба да иде у помоћ не Србији,- већ Мнхаилу Глигорпчу ! 1п уто тегћаз, п према томе ја сам ту истину имао прилике врло често да чујем, а не само те ноћи у Јовановцу. Не прође 10 мпнута, ето тп мога чиче-постиљона. Хајдемо господпне ! Хоћеш да поиијеш полпћ ракпје чича? Или во ■ лпш вина ? Хвала ти. Помрчпна је као тесто. Ваља ми добро очи отворпти! Пре овога рата ја сам држао да наши људм много пију, а сада сам често пмао прилике да видим како зазиру од једног полића, п ако наша ракнја по мишљењу руских добровољаца само је за четири градуса јача од -—■ моравске воде..... Кад стигосмо у Параћин, у пошти нигде жишка пли свеће, све затворено, свуда мрак. Мене беше тако савладао сан, да се прућих на једну клупу, па оставившп постиљону да пробуди поштара п момке, п да променп коње, заспах као заклан.

9б

Н А ГРА.НПЦИ