Топола

Можда сам спавао четврт сахата, кад ме неко стаде дрмати за руку. Готово је господине! Ја устадох, дадох чпчп обећаних 20 гроша, алп тако остентатпвно да новп постпљон впди , па седох у кола. Чича је нашао за добро да новом иостпљону п и са своје стране нешто прпшапће, п мп пзлетесмо пут Ћупрпје тако брзо, да је мој прпступ у сваку нову штацију бпо пзлишан. Кад је зора зарудпла, око 4 сахата пзјутра већ бесмо на велпкоме мосту преко Мораве, а кад је добро свануло, већ бесмо код развалпна јагодпнске џамије, где је јагодпнска пошта. Ту беху већ коњп пзведенп, п добрпчнна поштар већ ме је чекао. У таквоме темпу прејурпх целу моравску долину, п око 3 сахата после подне стигох у Београд, пред жандарску капију Господаревог дворца. Ту г отпустих поштанска кола, па онако прашњав какав сам бпо одох у ађутантску собу да се мало очпстпм, док ме јаве, кад ал тамо, чујем да се Књаз пзвез’о. На коју страну ? Крагујевачкнм друмом. Шта да се радп ? Решим се да пдем за њпм, те да што скорпје предам пнсмо ђенералово. Дежурнп ађутант брзо наредп те ми спремпше једна дворска кола, п ја на њпма одјурпм крагујевачкпм путем. На бањпчком брду угледах дворска кола п гардпсте где у крај пута чекају. Књаз се са својом свптом поред пута шетао. Кад ме је Књаз впдео, он стаде п зачуђено уппта : Од куда вп овде ? Јављам покорно , Ваша Светлост , да сам овога часа стпгао из Делиграда, п донео ово ппсмо од главнокомандујућег ђенерала! одсалутпрах ја п предадох писмо, рад кога сам се сву ноћ п ваздан по џепу шшао да га не пзгубим.

96

НА ГРАНИЦН