Топола

97

НА ГРАНПДП

Шта радп ђенерал, Је ли здрав ? ппташе Господар отварајућп то (( судбоносно "ппсмо. Здрав је Ваша Светлост ! - Посматрао сам црте на лпцу Господаревом док Је чптао. Он прочпта, савп ппсмо, метну га у џеп као да је то рапорт гарнизонара: <( Све псправно, не.ма ништа ново”, као да није .понуда краљевске круне. Ама да је брком мрднуо. Нпт’ се намрштпо, нпт' насмешио. Он само рече ; Хвала вам на труду којп сте на се узели. Дођпте довече на ручак код мене. Треба да ми причате како је у Делиграду ! Разумем Ваша Светлост ! Књаз се дотаче руком обода на капи. Ја бејах отпуштен. После по сахата био сам код моје куће. Јуче ваздан несам нп слутити могао да ћу је данас видети. У 8 сахата у вече бпо сам опетуађутантској собп. Дежурни ађутант рече ми ; Књаз је заповедпо, да одмах идеш к Њему, чпм дођеш. Је ли у Његовој канцеларпји ? Нпје, већ у плавој сали. Навукох брзо рукавице, те кроз сјајно осветљено предсобње прпђох вратима плаве сале. Један лакај обријаних бркова, с (( покенпортима,“ са бечки заковрченим зулувима, обучен у лпвреју господарскпх слугу (Фрак од модре чохе са црвеним испускама и сребрним дугметима , на којпма је круна и монограм књажескога дома ; панталоне од беле чохе до колена ; чарапе до колена ; на ногама кицошке изрезане ципеле) отвори ми врата и затвори их замном тако нечујно, као да смо у некаквом очараном дворцу. Ја сам у тој плавој сали био пре тога небројено пута, па опет ми се она сада, после толиких бивуака и логоровања, после толиких преживљених опасности, после ОТЛЏБПНА VI, 21. 7