Топола

98

НА ГРАННЦИ

толпких огромних догађаја, учпнпла са свпм нова п необпчно величанствена. Алабастарна попрсја првпх Књажева пз Фамилије Обреновића, Мплоша п Мпхапла, која стоје на мермерном камину , заграђено златним решеткама, и која се огледају у огромнпм огледалима између оних тешкпх завеса од плавог атлаза, пзгледаху ми вечерас некако много свечанија, као да мермерна лпца славнпх покојнпка осећају од колпке је важностп све тто сада ради њихов потомак на престолу српском којп су онп на ново подпглп пз развалина некадашње српске државе. Око једно дпвне групе тропскога бпња у сред сале савпја се у округ један од оних раскошнпх францескпх миндерлука, којп ме по свом облпку свагда подсећају на галерпје славнпх олпка у Бечу, Дрездп, Мпнхену, Берлину п Парпзу, јер сам на њпма завањен проводпо чптаве сахате тражећп у слпкама славнпх уметнпка оно што пм је стекло славу. II овде, у плавој салп имају четпрп слике талијанскпх кпчпца , у тешким позлаћенпм оквпрпма, алп ја сумњам да пх домаћпн дуго гледа , јер ја мпслпм да бп он ио кад што волео бнтп на камењару п у трњу „Змпјине главе” него на меким атлазнпм Фотењпма , балзацпма , табуретпма п козезама своје 'плаве , илп црвене , плп ружпчасте , или голубпје сале, у којима толпкп полпјелејп расппљу тако раскошну светлост, у којпма се све цак.ш, блпста, сјајп... Ко зна колпко је за иоследњпх '2O годп-на кануло горкпх владалачкпх суза на ту овнлу п кадпФу, на то злато п драго камење, ко зна колпко се мучнпх уздаха отимало пз груди , које су дпсале само за добро народа српскога, алп које су често осећале оно што је владалац-песнпк Његуш пзрекао о себп : С( Једна сламка међу впхорове. ” Пма њуди којп завиде сјају што окружава владаоце , п за тај сјај проливено је много крви, учпњена су многа злочпнства п у нашем цароду од оне ноћп у крањевском дворцу у Звечанп.ма,