Топола

105

НАГРА Н И Ц II

ја п он, 1а му рекох како се љутпм што је Черњајев пнсценпрао тај пронунцпјаменто не добившп одобрење од Господара, и не сачекавшп ни његов одговор. Па опда додадох ја и краљ Вилхелмо прогласио се за немачког цара, алп тек пошто му је крањ баварскп у пме свију осталпх немачкпх владалаца понудпо круну Карла велпког. Ако се хтело штогод код нас, требало је да ствар пде тпм путем ! Војвода Машо само мп дубоко погледа у очи , па ми онда уегМапбшззуоП стпште руку.... Али да се вратимо трапезарпји. Ја сам стајао на прагу и слушао здравпце Њиховим Величанствима кра.пу и краљицп, Њ. крањевској Висостп Престолонаследнику, Народној војци и т. д. Многољетствију и усклицпма не беше краја. Најзад ме угледа Черњајев, па весело устаде, дође к менп, ухватп ме за руку п одведе ме у своју собу. За Бога, в. високопревасходство , шта сте учпнилп ? Књаз вас је молпо да прпчекате док не стпгне Његов одговор, а вп га не хтедосте дочекати ? Није било могуће, го њшчпк-доктор рече ђенерал врло весело, раскопчавши мало своју блузу , беше му мало врућпна одушевл;,ење је било такво, да га никаква њудска сила нпје могла зауставити. Коме тп то ? помпслпх у себп па му предадох Господарево писмо и пакетпћ. Он стаде чптати писмо, са његовог лица нестаде израза веселости, најзад пспусти ппсмо на сто, а слеже раменпма. Шта знам ? Сад се не може натраг. Ствар је свршена ! Па онда распечати пакетић; у њему беху две кутијице. Он пружп једну мени. Њ. ВеличанСlВo краљ благоволео је подарпти вам таковжи крст на прспма !