Топола

104

на граннци

Нмате право. Предајте ђенералу и овај пакетић. У њему је декорацпја за .мајора Хаџића. Ја не знам како сам до сад на то заборавпо ! У зору 4-ог септембра ја сам се кренуо пз Београда са писмом Њ. Св. Књаза за Главнокомандујућег. Трп пут су мп се кола преврнула на путу, алп око 9 сахата у вече бпо сам пред делпградскпм штабом. Пролазећи кроз авлију чујем из трапезарије како се разлеже громопуцателно : Ура ! Живео краљ Милан Iвп1 вп ! Шта наопако, помислих, несу хтели дочекати одговор ? Кад сам дошао до на праг од трапезарије, имао сам шта и видети. Огроман сто’ на покој, и за њим вањда 60 —7O официра, међу њима пуковник Хрватовић , и сви команданти. С десне стране ђенерала седео је војвода Машо Врбица у свом живописном црногорском оделу, окићен свпма орденпма, алп он као да не беше тако весео као остали гости ђенералови тога вечера, јер п он истина држаше чашу шампањера у руци, али нешто врло замишљено гледаше преда се. Доцније прпчаху како је тога дана била велика парада у Делиграду, како је сва војска прокламовала Књаза Милана за крања, како је цела војска на ново положила заклетву на верност Његовом Беличапству , како је саставњен акт са много хињада потписа, како ће Једна депутацпја саставњена из свпЈу одењења војске, а Јака ко.шко два батањона. отићп одмах у Београд да буде гарда крањевска, п да допрати Његово Ве.шчанство у Делиград. Дање ми причаху како је на тоЈ вечерп на којоЈ сам их Ја затекао, ђенерал говорио врло Фулминантну здравицу, коЈа Је међу официрима изазвала наЈвеће одушевњење. Како Је воЈвода Машо такође говорпо беседу у коЈоЈ Је' казао да он све што се данас догодило сматра као добре п патриотске жеље, и ништа више. Кад смо се после вечере саста.ш