Топола

Па говорп харамбаша Баша: в Нуто ћара, а путо шпћара в 3а нашега Хусепн бећара в Но ме чу.ш, ропче Хусепне, „Ево има Један мјесец дана, „Од како те јесмо заробн.ш, „Тинам’ згубп до дванајест друга, „Докле тебе заробисмо млада, „Земап дође, да ти џевап дадеш, „Да окајеш до дванаЈест друга, „Што си нама тадер погубио ! . „Ну појаши вранца од мегдана, „Па ти иди на друм у планину, „Ако теби Бог и срећа ,даде, „Те добнјеш на коњу дјевоЈку, „Теби цура, нама кабаница ! с< То Је Хусо једва дочекао, Па узјаха вранца од мегдана, Па он оде на друм у планпну, . Дочека га АдлиЈа дЈевојка, На ђогату коњу помамноме Боже милп, чуда големога ! А да тп Је погледатп, побро, Кад се двоЈе соћераше млади, По онојзп по гори зеленој, СтоЈн звека рахта н ђердана, Отојн Јека зелене дубрапе ! Под њнма сс хатн узпнЈеше, Из коннта жнва ватра сЈева, Из ноздрва жпва ватра лнже! Гонише се летњп дан до подпе, Поломнше стр’јеле татаренке, Побацаше она конља бојна, И миздраке вите убојпте Но да видиш Адлије дЈевоЈке ! Она махну пребпјелом руком, Те подпже тулбент преко главе, Своме ђогп попусти дизгпне, А повади сабљу аламанку, Колико Је зорлп кидисала, Попусаше ковче на прсима,

Просу јој се бпсер по њедрпма ! Кад то виђе ропче Хусепне, Догна коња до назли дјевојке, На топуз јој сабљу прихваташе, Паде саб.ва у зелену траву. Па бесједи ропче Хусеине: „0 Бога тн, назлијо дјевојко ! „Којп тебе јади доКераше, „Међ' хајдуке у гору зелену ? (< . Адлија му по истпну каже. Кад' то зачу ропче Хусеине, Он повади троструку канџију, Па ошпну помамна ђогата, Бјежи ђогат право своме двору, II на њему Адлнја дјевојка ! За ђогатом вранац прпстаиуо, И на њему ропче Хусегше ! То гледају из горе хајдуци, То гледају трпдеДт и шест брата, Тридес’т и шест спвих соколова, Помислише побратиме драги, Е побјеже у гору зелену, За Хусом се браКа натурише, А зг њима тридесет хајдука, Најнапријед харамбаша Баша, Прав' одоше Гасни на капију. Кад’ то виђе трпдесет хајдука, Хтједоше се натраг повратпти, Бог убио црног циганипа, Те повика из грда бпјела. А са њиме дванајест цнгапа : „Чала, чала, чнћени сватови ! в Куд’ водиге па глухо девојку ? с< Па у бубње опп ударише, Харум коњи па се поплашише, Па одоше у град.на капију, За градом се затворише врата Ухватише тридесет хајдука II са и,има харамбашу Багау, Бијеле им завезаше руке, Недаде се ропче Хусеиие,

121

АДЛПЈА ДЈЕВОЈКА II ХУСЕШI ХАЈДУК