Топола

ПРВА РАДЊА ..БОГАТСТВО СИРОТИЦЕ“ С десве стране (од гдедалаца) заче.ве Копривићеве куће. С деве страие (скоро до половине позориице) унутрашњоот Иконијисо собе. На два прозора , која су спраи Копривићеве куће, виле се сакспје с цвећеи ; иоиод првог шиваћа иашпна, а испод лругог сто са разним женским радовика, покрај љега две сТолчде. На дну, до зида, само иало у страну, шкриња са разнии лепо разиештении порделанскпм I, стакЈеним пооуДем и иеђу њима неколшо разних алата (мали чекић, турпија , длето п друге) , а у јелвој прегради стојп нешто књига. С преда, спроћу прозора, една насшњача, у собу се улазп на врата из кулпса. Оа свии на дну позорнпце улппа којом се прелази с јелне на другу страну.

Појава 1 Перунка (из'аl,е из- Копривпћеве куће, заипшљеиој Сад управо Н6 знам на чему сам. Већ од дужсг времена чинило ми се као да сам му постала скоро равнодушном па сад на један пут ноче ме опет обасппатн поклонпма , и то још каквпм поклонпма ! (Рцедајућп на руке.) Ове златне гривне тако су лепе и скупоцепо, да се не ои застпделе невестинског оопљежја. (Тргнесе). Ах, да не мисли ппак (Лагано) Истина, ја га не љуонм, нити ћу г га пгда љубитп, ко оп се још могао заљуоптп у његово једно зелсно око и проседу косу? алп његово богатство... његово богатство вредно је и најватреније љубави. (Залишљево).- -Вубав хм, љубав! Зар пма веће љубавн од безбрижног и задовољног жпвота? А.ш нема нпшта смешнпјег од таквог проседелог селадона са његовпм будаластим обожавањем младости. Ех, пајзад нека се луди колико му драго, само пз мојпх шака не испетља се па лпјо. ЈМожда мп сад само ласка да би лакше заметнуо траг; враг бп веровао таквој старој запешеној лудп. Ех, па нек му ]‘е срећап пут! Само немој сместп с ума, господар „Трнко,, да иам ваља пре тога пречистити рачуне ! И онда ће ми бнти сасвпм љ право, (осмејкује се) јер мој млади укућанпн , лепи Војислав, истина нпје тако богат , а.ш је веома добродушан н напван — ах ! Истпна, кад човек чпта његове громопуцателне чланке у„Народном листу" , мис.шо би да је то бог зна какво чудопиште. Ето п моја прија члановица, ве.ш да јој је муж причао , како од тбга младића почињу зазирати и мпога ве.шка господа , а он је сиромах такав добричпна. мпран као бубпца! Кад почне говоритп, чисто ти се чини да из онпх ма.шх, вечито насмешених усана тече сам мед и млеко ! Па оне његове љупке црне очп, што те гледају тако уаило, она лепа кудрава коса , оне мале као снег беле руке... Ах ! Све како се може само иожелети. Па зар бп могао човек пли управо

124

ЗЛАТНА ГРИВНА