Топола

125

3ЛА Т П Д Г РII В Н А

која год жена одолети да га не заволи, да га не љуби пз свег срца н свом душом ?!'... Најзад , што ие бих п Јаједном окушала са љубављу ? Ову стару луду за цело нећу оставитп са празним рукама, па што пе бпх после живила како ми се прохте?!... Пстина, сада бпх могла казатп, као оно у прпчи, да је „пола готово" кад ја хоћу, само што не достаје још оне друге полошше, тј. да п он хоће. А, као за што не бп ? Зар ја нисам доста лепа, млада (осмејкује сеј и удовица ? Та он је тако напван, да се сав збуни п поцрвени чпм почнем с њнм иоле љубазнпје зборити ; и што год сам спрам њега више нежнпја, то се и његови образи све више румене као у' какве цветајуће, стидљиве девојке. Већ ме впше и не избегава као у први мах , а тек је месец дана како сам му дала иод најам моју велику намештену собу... 0, за цело ће ми се прпволетњ... (одлучно) он МИ се мора приволети.... (У том је дошла до лна позорнице, па хтевши скренутп деоном улнцом, тргне се, зачуђено) Ах ! Је л’ МO- ! ?... Он ?!.., II са том просјакињом Милунком ? ! Ха, гле, како је љупко погледа , па како јој живо и топло говори ; а оча оборила очн у земљу као светиња каква ... Чисто не могу да верујем.., Аја мишљах да тај не зна ни две унакрст па гле сада 1 ? (.Бутито). Тек што сам наумила, не, то не сме да буде... Гвожђе ваља ковати док је вруће. Не ће мени та просјакиња бркати рачуне... (Замаслн се.) Али како да отпочнем.... Војислав Мишљеновпћ... Мишљеновић.,. чини ми се... Да... јест, тако је ! Оад се сетмх тога имена! За неког Мпшљеновића страдао је њен отац. Опомињем се добро, нако је једном стара Иконпја изустила то име са толико горчпне... Па кад бп јој пустила у уши да је овај његов сродник, макар и син... Можда ће ми иа сумце веровати та она је тако слаба и слепа.... (Изгледајући, тргне се.) Ха, ево их управо овамо.... Не морају ме одмах уочпти. Боље је да их изненадим (зађе левом улнцом).

Појава 2 и Ми^дун^а (пзађу с десие улице од дна позорнпие). ВојИСДаВ (др:кећи свежањ разних вовииа). Верујте МИ ГОСПОђице, Да је од постанка света женско срце било вечитом загонетком и за највеће мудраце, а камо ли за мене сасвим обичног новпнара! Алм ипак зато, немојте мислити, да су новинари баш тако сасвим обични људи. Видпте, стари народи има.ш су грдне кубуре са њиховим божанскпм сФинкспма, а данашњи свет опет се бочи са сФинксима а 1а тобе, као што су на прилику Бпзмарк , Горчаков и други. Па