Топола

ПИСМА „ОТАЏБИНИ"

0 СУВРЕМЕНОЈ РУСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ 111 Од посдедњег рата учесташе у руској књижевности засебна изучавања и већа дела о словенству у свпма његовим одношајима. Онима којима је пало у део да остварују какву велику идеју, треба увек да се дуго и систематички спремају, да би је могли применитп у практици, да би јој могли дати израза у живим Фактима. Словенско нитање, узето у ширем смислу, показује у своме развићу много епоха, а од последњег рата, мора се признати, знатно је коракнуло напред. Природно је што се и у руској књнжевности одмах дало израза свршеним Фактима, ономе што је на делу већ постигнуто. Руска књижевност, у коЈој Је и пре овога времена било читавих низова проучавања словенства , сада се за последње 2 године ■обогатила и таквим делима о словенству, коЈа треба да стоЈе на столу свакога приЈатеља словенства. Ја не мислим у овоме писму критиковати Једно или внше таких дела, Јер то се не би слагало с намером и правцем ових моЈих писама, која нарочито пишем за „Отаџбину,® а друго таквој критици могло би бити место само у каквим вишим специјалним журналима. И тако Ја ћу само да обратим пажњу читалаца „Отаџбине® на неколико од главнијих студија о словенству, коЈе су угледале света за последње две године. Почећу с књигом, коЈа се Орба понаЈвише тиче, а то је : „Хрватска, СлавониЈа, ДалмациЈа и воЈничка граница, од Л. В. Березина. Два тома. ОПетербург, 1879. цена 6 руб.“ коЈа Је посвећена Царевићу Наследнику Александру Александровићу. У првом делу тога сниса, уз који Је приложена геограФска карта јужно-словенских провинција у Аустро-угарскоЈ, описуЈе се Хрватска и СлавовиЈа (стр. 1 520); у другом делу, у коме има 590 страна, описуЈе се напред ДалмациЈа и војничка граница, па онда се говори о општоЈ етнограФиЈи тих јужно-словенских провинциЈа.