Топола

148

ПИСМА дОТАЏБИНи"

Г. Березпн провео је неколико година у јужно-словенским земљама у Аустрији, и доста дуго времена био је руски конзул у Реци (Фујуми). Он је за тим у Петрограду радио пуних пет годнна на том своме спису, путујући често у јужно-словенске земље које описиваше, да би попунио своју студију. Он се користио многим српским, хрватским, немачкнм и руским сиисима, п ако се из сппскова његових извора впди, да Је проиустпо гдекоје проучавање коЈе би му било врло корисно за његову књигу. Г. Березин ннје хтео да потпуно самостално обради Једну или другу област, он Је хтео, као што сам вели (приступ, Том I, стр. II) да „наппше књигу у коЈоЈ би се свестрано проучно приватни, друштвени п државнп живот Хрвата.“ И у том смислу може се рећи да је његова књига потп\на и удесна за проучавање поменутих земаља. Писац почин.е своЈ опис геограФско-статпстичким нацртом коЈи Је за Хрватску и Славопију заЈеднички, а засебан за ДалмациЈу и границу. Описавши топограФиЈу, и климу дот. краја, при чему Је обратио пажн у и на Флоту н.егову, писац казује број становништва на основу званичних података. Ту нам ваља приметити да он по кад што казуЈе броЈ Хрвата и Срба уЈедно, не градећп никакве разлике између та два сродна пле.мена, али кад говорн о судбама нравославне п католичке цркве, онда строго разлпкује те две народ ностп. За тим г. Березпн црта админпстратпвно устроЈство и судско уређење у тим земљама, и он их ироучава у њиховом псторијском развпћу. Тако, пре него што ће описатп садашње устројство Хрватске и ОлавониЈе, писац у кратко али врло занимљиво црта унутрашњу политику Марије ТерезиЈе, ЈосиФа П-ог, недавпог централизма и садашњег дуализма, који је толико оштетио Оловене у АустриЈп. У првом тому овог списа читалац може наћи тачан списак свију жупанпЈа, поджуианија и општина, по последњим закопским одредбама. За оне, који се мало разумеваЈу у разним судским и административшш изразима , те су партије сппса врло занимљиве, Јер ће онн ту наћи не само шта коЈи термин значи, него и значаЈ и сваке поједине дужности , кад Је установљена и какве су њепе прерогативе. За тим долазе главе о трговини п индустриЈи. Г. Березин зауставља се опширно код сваке гране народнога газдинства у тим земљама, казуЈући узроке напретку илн опадању поЈединпх грана. Често Је у стању да докаже како ова или она грана народне привреде илп трговине пропада Једино због притиска аустрпјске прлитике или због борбе између пемачке и мађарске половине у тој држави. Не можемо а да не поменемо брижљнвост са коЈом писац скунља по-