Топола

149

ПИСМА „ОТАЏБИНИ®

латке о трговинн и радпностн у земљама које описује. Тако н. пр. проучавајућн како стојн с рнболовом у Далмацнји (књ. 11, стр. 37), он потанко описује услове риболова , побраја тачно све Феле рнба које се лове на приморју јадранском, које је иначе врло сиромашно те с тога је риболов за њ од највеће важности. Г. Березин доказује да риболов ннје организован и да становници сувише псцрпљују тај извор народне прнвреде. Што се тиче ловљења корала, то је порез који аустријска влада узима, тако несразмерно велики, да не вреди радитн на томе послу. Даље писац проучава стање сеоског становпиштва, прн чему прича историју законодавства о томе сталежу, добре и рђаве стране сељачкога газдинства. Оп копстатује жалостан 4>акт да сељапи у Хрватској и Олавонијп мало пазе на унапређење своје земљорадње, свога сточарства и свог винарства, јер нити хоће да поправљају своју земљу, нити се брину за прнплод своје домаће стоке, нити о рационалнијем грађењу вина , него све раде по предањима. За тпм г. Березин описује положај племства за које вели да се отпадило од народа и да не учествује у словенском народном буђењу на југу аустријскоме. Особито су занимљиве и ботате податцима оне главе у спису г. Березина у којнма се црта просветно и религиозно стање народа. Он ту даје кратак али потпун нацрт књижевног покрета у тим земљама, много података о појединим пнсцима и радницима , набрајајући све поглавите радове њихове. ЗаустављаЈући се с особитом пажњом на црквеноЈ историји, он црта уЈедпо и политичку историЈу словенских племена која живе у тим аустриЈским провинцијама. Говорећи о положају православне цркве у Хрватској и СлавониЈи, г Березин црта доста потпуно историЈу Срба до времена када Је ОрбиЈа потпала под Турке (књ. I, стр. 242—296) и даЈе кратку историЈу Орба коЈи живе у Аустрији (ст.>. 296 341). У глави о воЈној граници наш писац прича и како су тај краЈ населили Оловени (књ. I, стр. 319 339). г. Березин са жалошћу прича страдање православне црнве у тим земљама. Може се рећи да су оне партије у његовом делу, које говоре о цркви, наЈлепше, а оне заузимају и наЈ. више простора. После православља г. Березин црта стање католичанства, протестантизма и унијаћења у ХрватсксЈ и ОлавониЈи, на коме Је тако много радила аустријска влада у своЈе време. У одељцима о народној образованости читалац ће наћи не само тачан број школа, њихово материјално стање, њихов уплив на васпптање и развиће народа, не само податке за историју просвете