Топола

бије једно исто срце нестрпљиво, да стресе ланце туђинског ига. Но н ако Шилер није својпм очпма видео Алпе, то му ипак нп најстрожпји критичари не нађоше више од две пли три топографске погрешке п нико не би у њему упознао странца, да није и сувише нагомилао локални колорит, претрпао се детаљнпм описнвањем п местимпце узвицима чуђења сам издао се, да Је странац. Многе примедбе о шваЈцарскпм кравама и дивокозама, многа страховања од отворенпх понора, своЈственп су утисци само туристама, а не горштацима и алпиЈскпм чобанима. Јован Милер у томе Је прави ШваЈцарац, алп је за то Шилер у сценп на Ритлу, сретнпји у опису псториЈског Јавног живота и политичкпх назора тог племенптог народа, Народна скупштина на Ритлу, како по својоЈ садржини, тако и по несравњивој лепоти драмског еФекта, Једна је од онпх реткпх сцена коЈе су могле извести само највећи драмски вештаци. Представницп народни најбољи и најчеотитији људп скупилп се ноћу, алп не боЈе се, да им се дела обелодане, Јер им Је савест чиста. Бирање ландамана (извршптеља) врше днзањем два прста. За тпм наступа већање о првенственом праву владавине над Швајцарском. ОвоЈа, аустриЈска и царска права мећу на нсту вагу, а заборави ли се коЈи те својом прпстрасношћу хоће да претегне вагу на пзвесну страну, кнез га само позове, да се сети заклетве и мир се опет повраћа. Кроз чптаву расправу пптања на коме ли Је царство провејава републпканско примптпвно достоЈанство, коЈе изнуђуЈе поштовање. Пзузимајућн двојицу мало бујниЈих наравн, сви су остали мирни, одважни и стрпљиви. Онп ће чекатп, ма превршпле мере тнранског господарства, ала- своју мисао напуститн неће. ШтауФахер пх распушта речима: „Што ћете још донде трпети, сносите мушки. Нек прекипи злоба душманова; Једног ће дана платптп за све мале н велике грехове своје. Нека сваки савлада праведнп своЈ гњев п прпчува освету за општу ствар. Јер похару општег добра чпни свакп онаЈ, коЈи у сопственоЈ ствари сам себн задовољења да. а У то се у висини указуЈе и месечева дуга, знак казне и праштања. Придржавајући се легенде, Шилер се трудио, да се приближи општоЈ истини и оно што Је он додао, умесније Је него цео догађај са прострељеном- Јабуком. Изгледа као да п Шплер није много веровао у Телову стрељачку одважност, а Још мање, да Јој се днвио. Отуда толико његових напора, да оправда Геслерову грозну ћуд. Његово сумњпчење огледа се п у гпушању Хедвпге, Телове жене; „Та зар Је могао да гађа на тебе? Како Је он то могао учинити? 0, он Је човек без срца Г Сем'овога дела, Шилер се много намучио, да оправда и убиство Геслера. Узалуд Је позватп се на

158

из погориштА