Топола

Токо одговорп : „Наменпо је бејах тебп, што таке грозне наредбе дајеш, да сам случајно био промашио." Ова басна из данске једне хронпке од 1430 год. пренесена је на швајцарско земљиште први нут у Једном спеву, названом, због повеза, в бела књнга", а нз ње као преко но!l изнпкоше стотпне песама о Талу Телу. За тим појавп се некп калуђер, Чудп, којп прикупи научењачким Фанатизмом све те приче п прокађе произво.вно датуме како рођења поједннпх лица ове легенде, тако п свију тих чудноватих збића. Остало је само, да се легенда преобуче у лепо ггриповедачко рухо, са китњастим стилом. Ову декорацију предузео Је Јован Милер. Писац овај имао Је све особине речптости, тако да је брзо стекао пме патриотског народног повеснпчара. Титп-Ливије наравно, успеваЈу боље, но Тукидидп, и они који псторнју сматрају као Једну грану елоквенције речитостп, боље пролазе, но они, што тврде да је повесница Један део крптике. Кад Је Шилер започео свог Вилхема Тела, пут му Је био у велпко утрвен сурадњом Јована Милера ; а њему било Је Још остало, да верзпФицира велику народну драму, на коЈоЈ су радили заноси и уобразиље од пуна четирп века. Шнлер Је тиме дао поЈезиЈи, што Је њезино, алп Је он уз то и природности историјских догађаја дао верност што им прнпада. Он Је започео своЈу драму довршењем декорације. Чим се завеса дигне, ми се налазимо пред дивним оним дпв.впм пределом. Ове Је ту: Језеро, кршеви, шуме, у даљини глечери Једном речи, права панорама алпиЈских врлети са оквнром од чпстога пееничког злата. Рибар наднео се над водом, која га рајском милошти на купање мами ; пастир уздише за летом што одлази и гине од чежње за новим прамалећем; а ловац губи се у заносу самоће својих гудура. За тим долазе неколико метеролошких поЈава из сточарства , који предсказују буру. Рибе ' искачу високо над површином воде. Бура Је страшна већ ту. Све Је ово описано тако живо, декоративно, да Је без измене могло претворити се у Једну од најлепших опера РосиниЈевих. Јован Милер има само Једну буру, Шилер је описао две; песснпку Је више дозвољено но историку. Шилер ниЈе никад видео Алпе , или их Је видео само очима своЈе жене и свог приЈатељаГетеа. Али он их је из даљине проучавао и сањао у наЈлепшим сновима; он их Је сместио у облаке не ради позоришне декорацпЈе, него да их прикаже као храм , тврдињу и прибежиште слободе. У тим горама нема ропства и само рогата марва мелхталских дубрава рпче п бије помамно роговима пљачкаше. У тим висовима нема тесногрудих међа, које раздваЈаЈу људе и државе, Јер у грудпма свију

157

ПЗ ПОЗОРПШТА