Топола

165

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

већу зрелост народну, а с друге, да истпснемо елеменат грчкн из надмоћног положаја, који је у царству заузео •био. Узалуд су остала наша доказивања, да црквено питање нма да дође за нолитнчним, а раздор народа источних да може у неизвесност да баци , а можда и да осујети ослобођење њихово, нова политична вера, којој се бугарски патриотн обрнуше не остаде само у кругу поверљпвом, она се поче и на јавност да износп. Бугарски орган и СбвдтниКо, п проповедајући је јавно, преузношаше толеранцију и благородног илемена османског^. Но и ако Је то могло бити у рачуну, да се олакша успех у црквеном питању, не внђаше се ни мало цотреба Ј,а се иише: „Како ће тесна свеза са Турском сачувати Бугаре, да се не ирелију ни у Србе ни у ГркеТ Ако се и могло посумњати, да је оваква политика налазила •одзива и у средини самога народа бугарског, неоспорно је, да нам је она у случају каквих догађаја могла сметати, јер је уплив људи, који су стојали на челу црквеном покрету бугарском, био у томе питању, толико одсудан и меродаван, да је мало по мало привео потпун антагонизам између цркава ова два народа, па је било бојатп се, да бн могао и у политичним стварима наћн одзива. Исто тако трудила се Порта да привуче к себн, а ■од нас да одвоји н Црну Гору. У почетку марта био је дошао у Цариград сенатор Матановић са секретаром Вацликом , да под заштитом Аустрнје исправи последице последњег уговора , који је Ц. Гора била приморана да потпише са Турском на своју штету . Порта је толико изишла на сусрет депутацији , да је Црној Гори учннила више но што је она и захтевала. Старе је карауле напустила, а нове, обећала је, да неће поднзати. Лоред тога поклони Порта Ц. Гори по милиона ока жита, а Султан 250,000 гроша. Кад ]е Султан примио депутацију, питао ју је, да ли ]е Црна Гора имала, у по■следњем рату каква договора са Србијом, па је претио,