Топола

166

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊ/ БЕОГРАДА

да ће он сам собом повести војску на Србију , ако се она макне. Порта је држала у толико јаче, да је успела привућн себи Црногорце, што је била уверена да су они последњпм ратом толико изнурени били, да су бар за 20 година за рат неспособни постали. Великаши турскп, аФектујући неки особито поверљив тон , дражили су Црногори,е аротив Србије. Тако се Омер-паша исповедао депутирцима , да Је , прп појаву лањских београдских догађаЈа (бомбардању Београда) , тако рђаво ста Јао, да би извесно био пропао, да Је СрбнЈа устала: Једва, рекао Је, ако би доспео, да своЈу главу из Скадра изнесе. И стари Прокеш одзнвао се своЈим турским приЈатељпма у истоме духу. Говорећп о истоЈ евентуалности, рекао Је и он Црногорцима: а гсћ хоегзз тсlи о5 сИе Тпгћег сИеве Кггвгв пђегlеШ ћШе." И у Цариграду и у Бечу владалО' Је тада уверење, да су одношаЈи пзмеђу СрбиЈе и Црне Горе до непријатељства раздражени, па Је чињено све, да се Црногорци у томе расположењу одрже. У тежњи, наЈпосле , да СрбиЈу и Грчку одвоЈи од сваке заЈеднице са источним народима, Порта у то доба предузме Још Једну меру од важностп. Она разашље у све краЈеве царевине комесаре, коЈи су имали задатак, да извиде стање народа и контролишу властн. Сам избор лица показивао Је озбиљност намере, Јер су се међу комесарима налазили Суби-беЈ , ВеФик-еФендиЈа и Џевдет-еФендиЈа, све лпчности озбиљне и уважене. По своЈ прилпци Порта Је била саветована да задовољи своЈе народе, те да их, у случаЈу сукоба са СрбнЈом, за себе задобиЈе, а у пстп мах мислило се, да Је била прнлика за Турску удесна, да одвоЈн Словене од уплива, коЈп се свуда назире, т. Ј. од уплива РусиЈе, коЈа тада беше збуњена догађаЈпма у ПољскоЈ. Остала Је дакле Једина Грчка , на коЈу смо ми, у таквим околностпма , смел.и рачунати; но ту су Порту, без сваког њеног суделовања, снажно потпомагалп до-