Топола

173

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА. БЕОГРАДА

па да пх, у његово име , употребпм где год нађем за потребно. Тај задатак није ми био тежак, јер Гарашанин г лак на перу, ппсао ми је често, а доста вешт дијалектичар, знао се он у нуждп добро и довпјати. Инструкцпје сам себп брзо спремио. 11-г Јула прочитам Али-паши овај акат, којим се он чињаше да је задовољан , као што се свагда показивао , кад бих му год отишао са објашњавањем, Овај је мпнистар нарочито представљао опали понос мусломански , који , кад ниј е могао суштину ствари задобпти, чинио се да прима и љуску њену за готово, премда је овај мудри државник турски знао добро разликовати језгру од мехуне. Он ми не учини никакве примедбе и ако ми се чињаше, да би имао штО' рећи, но се задовољи, да ми заиште копију, коју сам му ја доцније и предао. Представници пријатељских сила примили су такође наша објашњења без ноговора; но није тако било и код представника Енглеске и Аустрије. Обојица су ми они правили примедбе управљене поглавито иротив н&родне војске , а нарочито аустрпјски заступник, гроФ ПудолФ (који је доцније био и редовни посланик у Цариграду). Ношто по положају простог застуиника уопште, а нешго и по своме темпераменту , овај је дипломат био у својој дискусији са мном врло ревностан; био је жив, па шта впше, и насртљив. И будући, да су ми ови представници изјавили, да су се договорили, да нам никакве потпоре не указују, докле год не извршимо својих обвезаности, које нам протокол налаже, ја сам обележио наше гледиште тако , да ми не тражимо од Порте , као што она тражаше од нас, да најпре ми наше обвезе поизвршујемо, па онда она да приступи својима, но да желимо, да се сва иитања, , и с једне и с дрпуге сгране , у исти мах развијају. Кад сам се са аустријским заступником објашњавао, даде он израза убеђењу, као да се у народу српском и