Топола

176

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

а кнез Куза, у борби са тегобама [I унутрашњим и спољашњим, трудио се да извуче свуколику корист из ових одношаја. И у званичним актима, и органом својих агената он је често нишанно на српско пријатељство, које је представљао као своју снагу , па њоме претпо Порти. То је задавало бриге Али-паши, те се жалио посланицима, да ерпско-румунскп одношаји постају озбиљнп, и да ие смерају ни па што мање, но да ириуготове одцеиљење трибутних кнежевина. Нешто су ту веру подгревали и поклони српски, који су у то доба (под јесен) у Букурешту раздати били, а нешто и присуство наших ОФпцнра на румунским маневрама тако, да су гласови о српско-румунској алијанцији посталп најпосле опште вероватнп. И у самом Француском посланству толико се веровало у њихову основаност, да је мени говорено, да ми не можемо предупредити, да ствар најзад не престане бнти тајна; а Порту није знао Мутије ничим боље да успокојн, до тиме, што ЈоЈ Је разлагао, да одношаЈп између СрбиЈе и РумуниЈе и могу имати значења само за будућност .” Још Је можда наЈблаже карактерисао ствар посланик праЈски, граФ БрасиЈе де Сен Спмон , коЈи ми се изражаваше Једном приликом, кад сам сузбијао портпне жалбе, да Је сасвим прпродно , што она нерадо гледа на наше добре одношаЈе с Румунима, као год гато о друге стране, налажаше он, да су и ти одношаји природни тако исто као што ниЈе ништа необично видети, да два стабла, што упоред расту, Једно другоме гране пушта Ју. Па ако би, прихватио сам Ја, та стабла руке имала, она сигурно не би допустила, да им се те гране подсецају. (( По своЈ прилици не би” одговори ми Браспје. Као што се види, ЈасниЈе нам се не би могло рећи да се ка своме иуту не дамо поколебати, него што нам Је наговестио оваЈ стари, искусни дипломат, коЈи Је своЈу земљу представљао у Пталпји за време њеног прерођења, и био лични нриЈатељ Кавуров,