Топола

177

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

Мислило се, да је алпјанцпја закључена ванзваничним путем, или можда приликом доласка у Србију генерала Тела, који је, у осталом, долазио иросто да проучи наше војене установе. Скоро бп било излишно додаватн, да се у овој алијанцнји више видела озбижност на странп Србије, но на страни наших румунских суседа , јер , докле је Србија била у Цариграду предмет мрзости, на Румунију се гледало с презирањем. Тако ми енглески заступник Ерскин говораше тада , да Порта нема право , што се онеспокојава оружањем Румуна, јер их се оружаних треба тако псто мало бојатн, као и неоружанпх. 1 Но није тако равнодушно узимао ствар и мудри Алија. Он је делио са својим једноверцима и осећања мрзости протпву Срба и презирања противу Румуна, али је био далеко од тога да и њнхове одношаје гледа с презпрањем. То најбоље сведочи његов протест, који је у то доба подигао протпв оружања кнеза Кузе, за кога се тада у Цариграду било дознало, да је набавио до 30 топова и преко 50.000 пушака; то сведочн Алијно успљавање, да румуноку војску поврати на оно бројно стање, које је, по његовом нахођењу , нредвнђено старим регуламентом од 1830. и конвенцијом париском од 1858. а то је само 6000 војника. Нема сумње , да је и Али-паша налазио, да је , у овим одношајима , већа озбиљност на страни Србије, па, докле ни Румунију није из очију губио, трудио се да п Србију учини безопасном. Зато су непрестано довлаченн, са стране аустријске , топови и муниција у град београдски, а да се еФекат тога сиремања покрије, Алија је продужио своју снстему подрпвања, и жалио се гхосланицима, а ови су рапортовали својим кабинетима,

1 У ово време десио сам се једпом приликом у једном конаку турском, кад се један еФендија разметаше претљама протпву кнеза Кузе. «Дајте ми, рече, само једну чету низама, па да одем у Букурешт, да ухватим Кузу жнва, да вам га у каФезу доведем, па да га извесем на пазар и само по 20 пара да наплаћујем од онпх, који би хтели да га виде.» отаџбина VI. 22. 12