Топола

179

ПОСЛЕ БОМБАРДА.ЊА ВЕОГРАДА

довољна је бнла да потресе неугодно турске а кад су из Париза телеграФом извештени , да је и за султана отправљен позив на конгрес, дошлн су они у не малу забуну. У разговору са Мутијем , нису они могли. сакритн неодлучност и оклевање. И сам султан, примаЈућн позив пз руку посланикових, одговорио му Је, да је његова свагдагања жеља била, да обиђе Европу и да се позна лично са дарем Француским, али да не зна, да лп ће ту жељу моћн овом приликом да испупи. И од султана дакле имао је Мутије да чује затезања и оклевања, А и како би ое могла у Цариграду наћи већа готовост, да се усвоји предлог , у коме се отворено чита наклоност и тежњама народним ?” На ту су се тенденцију и жалили турски министри, представљајући какав ће она утисак учинпти на хришћанске народе у царевини, а нарочнто на Србију, коју су они као своЈу Пољску сматрали , а пољски Је устанак и био повод да се конгрес сазове. Зато се са свиЈу страна и почело распитивати за осећања, коЈа Је у Србији покренула беседа царева. Ерскин нас Је опомињао, да се не преда Јемо обманама, Јер би у каквим конгрескпм погодбама Србија пре могла припасти коме као каква накнада , но што би имала изгледа да отуда што доби Је. Ја нисам ни крио енглеоком заступнику, да, и ако илузиЈе нису наша слабост, ипак се мн надамо, да ћемо овом приликом бар толико успети, да се ослободимо топова, коЈи су над нашим главама наперени, на што ни он мени не 'хтеде сакрити , да нам доЈакошња распо шжења његове владе у тоЈ тачци нису наклона. Но Порта није делила спокојство енглеског дипломата нарочито од како Је била извештена, да Је намера Паполеовова увући и источно питање у програм париског конгреса. Не зна се поуздано, да ли Је портин извештај <био основан, али то стоЈи, да СрбиЈа не би ту прилику пропустила а да не изнесе пред конгрео питање о градовима. Ми смо, од вромена бомбардања, сто Јали као ловац са запетом пушком те вребали прилике. И већ су се