Топола

биле почеле наше мисли у томе правцу кретати. Кад еам у посланству Француском сондирао земљиште, ми је начином, који нас није могао од тога пута одвраћати: речено ми је т. ј. да би наша ствар к могла.наћи места па конгресу, кад 6и јв ноја сила хтела иредложити.”" Д кле год није била пзвесна судбина Наполеоновог предлога, Порта се трудила, да му разбије сваки утисак на своје народе , који су се већ толико почели надати на конгрес, да је и грчки кра.в Ђорђе, у одговору свомена позив, нашао за добро да препоручи Наполеону аиптересе и ирава источних хришћана ” И грчкп одговор г као п остали, био је одмах предат јавностн, и производио је на народе своје дејство , које је опет Порта са своје стране побијала. Она је грчком заступнику објавила г да препоруку краља Ђорђа сматра као „увреду за султана”; а да се Србпја сузбије, доказивала је негде , да Србија није „народ”, но а иравитељство п : негде опет као у своме полузваничном органу (Јоигпа! бе Сопßl;апl;lпорlе) г да у Турској нема народностп, но да се она састојп и& „верозакон их оиштина п (СотшчпагТез Једва допушташе, да су Србп п Власи неке и мале народности* г но п оне су, говпраше , доста слободне , да могу битк. сретне, и доста сретне, да су често неблагодарне. Нема никакве сумње, да би Норта ово гледиште пзнела била и пред европски трибуиал, да се он састао, но као што је предлог Наполеонов ударио на отпор великих спла, нама је ипак био од користп, што је струји народносној дао нову снагу, што је изнео на светлост назоре европске дипломатије . и у неколико почео на боље обртатп сптуацпју, која је дотле за нас била већ довољно тешка_

180

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАД