Топола

И стпже сила ! Крсз палисаде, У шанац бесно скакатп стаде ! ... Ал’ шанац празан... Још РајиК стоји, Не пушта лако топова својц „Хај, за крст часни и за слсбоду, „Мом Јадном, тужном, кукавном роду, в Грмите гласно лавови горди, ~Јер где се збори о дпчној слссоди, „Ту треба муње ! „Ту треба грома ! „Ту треба крви ! „Ту треба лома!“. *И јекну шапац Небо се др.мну !. К'о муња ! к'о гром ! кроз поње грмну ! Запишта тане, ваздух потреса ; Пуче палисад од громка треса! А кроз редове душмапа љута, И застрашеиа и заблеиута Зјапе отворн к’о грдне ране ; Леже трушше испреметане !.... РајиК то гледпу... па се осмехну .. „Хвала вам децо, топови моји !“ И дочепа се кубура своји. Топове грли .. кубуре палн .. Ал’ ето Јуре, к’о мутнп ва.ш, Мрског душмана одморне чете, Па право старцу РајиКу лете! И сто кубура, сто џевердара, Згодише груди Рајића стара!.. .. Паде старина к'о соко спви, Паде Танаско да довек живи ! Да ли ће скоро родити маЈка Таквог витеза, таквог Јунава; Таквога дичног, понсспог тиКа: Танаска РајиКа ? !. ..

28. Новембра 1880.

ДРАГОМИР јВрвАК

186

ТАНАСКО РАЈПЋ