Топола

185

ТАНАСКО РАЈИТ.

И оорцп грозни помешаше се... Грмљавг, тЈтањ небо пролама, ЉубиКско поље притпсну тама... Хај, у сред таме, у сред тамнине, Лакше ће јуиак да мре... да гнне ! И бој се бије, и крв се лнје, И Орб се бије , Турчнн се бије ! Алн Турчнна, те љуте змије, Ове нове чете нзвиру, ничу, Шанцима српским ближе с’ примичу,.., У заман мука, залуд старање, У заман вођа пожртвовање ; У часу пуном судое, значаја, Без џебане је остала раја ! Куд је пристало кукавно робље ? Куд је пристало то живо гробље?!... Па зар баш пигде помоћи није?!... А сунце јарко још земљу грије ! И доњи шанац већ јс пропао : Орб га је скупо Турчину дао, Окупо продао !... Одатле сила турска се диже, Па горњем шанцу све ближе.,. ближе.. У шанцу Рајић, срца лавова, Облеће око својих топова... Он је једини јоште остао , Од турске пушке што није пао. Остала браћа тобџије страшче То мало деце грззпе, ужасне Хај, сви су пали ! Сви попадалн 1 И он ће старац код аманета, Да збаци својих шездесет лета ; Ал' пре нег’ што се седи му власп, И руса глава крвљу накваси, Хоће још једном топове драге, Да их опалп на мрске враге