Топола

Топове пали, тиране бије, Па делом храбрп војнике своје, Да се д>шмана ништа не боје !... Дубока старост од шесет лета, Седом старини ништа не смета, Да мишицу стару окуша своју, Вичну мејдану и љуту боју... . Он се Још сећа минулих дана, Минулих боја, страшних мејдана ; Сећа се Рајић Јуначкпх рана И џевердара и јатагана. ... Сећа се РаЈнћ Гушанца Алије, Тог нечовека, те љуте змије ; Оећа се РаЈић кад Крџалије, Ти бесни скоти, те крвопије! Јурнуше Гружи, срцу Србнје ; Сећа се Рајић боЈа љутога На венцу брда Врха Црнога.. .. Свега се сећа СвиЈу несрећа I. А данас опет старина седа, Мрског душмана пред собом гледа ; ХаЈ, па би хтео ударцем Једним, Да да слободе Србима бедним ! А тн бедници... оЈађеннци, Ове своЈе благо, сву своЈу снагу ; СвоЈе уздање и наду драгу ; Крваве сузе п тешку муку ; Целе СрбнЈе десницу руку ; Гласнике среће. понос и дику Сваком Србину, сваком војнику ; Две муњс божје по средп боЈа, Два лава своја, два тооа своЈа ; То су Рајићу у руке дали, Овети аманет њему предалп ! .. . А он ? !.,. Куне се клетвом јуначке среће, Да их никада оставпт' пеће! II пушка пуче и тане звнзну , И врела крвца пз рана бршну ; И воЈске страшне ударише се,

184

ТЛНАСКО РАЈИЋ