Топола

183

ТАНАСКО РАЈИЋ

Хнтају браћа дубље у гору, На време да су на страшну збору, Где треба рећи речцу једину : Ил’ смрт оташтву. ил’ душманину !.... А бура јоште нролеће летом, Бесно, помамно широкнм светом ; Од сплна беса тресе се, љуља, Гора Букуља! И заклеше се!.... Ој на Љубићу. Палк табори страшннх. војника, Тамног погледа, гровнога лика ; Пали табори ојађеника И мучеиика Ал' осветника !... Све што је раја имала саде, Сву своју децу на .олтар даде; На олтар своје слободе миле, Хај потоше је напрегла силе ; Та све је дала, све жртвовала ! Па сада треба ој Бого свети ! И.Г победити или умрети 1 Палн табори војника срнских ; А с друге стране душмача мрских, Љутога звера бесие ордије, Пустих синова пусте Азије Измеђ’ њпх река Морава јури, Па се далеко... далеко жури ; Преврће вале сићапе своЈе ; А вали беже к’о да се боје, Пове буЈице, нове навале, Па лете даље од стрме обале, С коЈе пљуснуше валови први Румене, вреле јуначке крви ! К’о што се тица, тај сиви соко, Поносно вије пебу висјко: Тако се РаЈић у шанцу виЈе,