Топола

189

Б Е 3 Д У Ш II И Ц II

кочпје.... И кад бп год Ћата п.мао да пде на какву „суђају” пл’ у „комесију” ил’ до господина капетана Јово бп га возпо на својим колима. Једпом га је возио п до у Београд и два пут у Крагујевац на скупштпну, Алп, душа ваља, п њему је газда Симо Ћата у многом које чему био на руци. Шта му само вредп оно, што му је израдпо у општпнп п код господпна капетана, те језаградпо ону своју „старину” у Парашницп, за коју је, кад оно једном село збаци Ћату с кметовања , био неколнко пута у Богатићу тужен : да је општпнску земљу бпо заградио ? . Дугаманп су му пзрадплп те је за то два пут лежао апса првп пут петнаест а другп пут тридесет дана, п ако сво село зна, да су још његовп стари ону земљу „убрањпвалп", да су на њој имали своје свпњце, своје котаре, п да нису нпком дали да се у то „кварта.” Марко 1е све ово знао, па је за то п упитао свог кардашину за што је биров звао и млађешппе, да на састанак дођу. Јова му ништа не одговори. Он се само саже преко њудп, пзвуче пз ватре један угарчпћ, те запалп лулу, а на Марка махпу главом да пође за њим. У авлији јебило толпко сењана, да нису пмалп где на само статп. Ветар је опет с часа на час све више п впше дувао, а кпша п суснежпца хтела је очп да избије. Оно мало сувоте што је бпло иодсеоским кошевима, заузели су тако л.уди, да се ниси могао нп прпкучпти. Неки су хтелп да се склоне макар п у „брвнару, ” алп је па њеним вратпма стајао један народпи војнпк с нушком , те чувао, да се апсеницп не бп с ким договаралп и осујетпли „трагове подозрења”, које је газда Спмо Тгата похватао бно. Еле Јово п Марко нису моглп нигде да нађу згоде да се на само проразговоре. Да оду мехапп, бојалп су се да пх кмот што не потражи; да оду у дућан газда Вулу Брбп, иекако и тамо пе би били рахат. И тамо је-