Топола

191

БЕЗДУШННЦИ

Пурину. Пламен обузе целу једну страну. Срећа што не беше оваког ветра и што се комшнје у часу отекоше, те удрп гасн , разваљуј , обарај док не ногасише а Пурнне зграде тп би отишле у дим.... Зар ти то нисп чуо ? То већ и деца по селу знаду. За то ће бити сеоско јемчење.... Оде ти Радован као под лед ! Док је ово Јово причао Марко је у њ само бленуо. Нпје му умео нн једне' да одговори. Овако су се исчуђавали сви , којн су за то чулп. Мало је људи у селу било, којп нису Радована од срца пожалпли. Његова кућа бнла је до пре шеког времена међу првим. А сад шта је сирома дочекао ? !.. Најнре се на њ опизми газда Сило Ћата, а после и друге веће власти. И човек управ с главе пропаде, а нико не знаде ни како ни за што ? Доста је кад се каже, да му ни кућа не оста над главом све му се продало. Сад је доп’о и апса : бог зна тамо ће и иструлити.... Ко се сме заузети за човека кога влаоти гоне ? Нико. Нек проба ко сме ! може проћи горе ; ко дира у стршљенак - нек гледа куд ће ! Погле, погле, рећи ће један младић , што је ту скоро пуштен из војске, па се, чим је дошао, оженио и постао пореска глава, од кад наша брвнара добп ((Чест” да пред њом „шиљбок” ода ? ! Од ноћас , одговори неко други , што се беше наслонио на соху од сеоског коша. Ноћас је неко запалио ар Пуре Гаушића. Причају да се Пурини гости још нису били ни разишли, кад је пламен обузео коњушницу. Срећа је Пурина што се тамо десио и газда Симо Ћата. Он Је паликућу н ухватио, везао и стрпао у брвнару. Сад га чувају, да им ваљада не умакне. Док су се ова два разговарала, дотлен се искупи још људи да чују како је то било. Је ли несретник из нашег села? упитаће опег онај ислужени војник.