Топола

192

БЕЗДУШНИЦИ

Ја одагслен би био одговори неко други из гомиле, Пура слабо има дугамана и овде, а камо ли по другим селима. Па ја ко га упали за име милога бога ? упчтаће један чичица, што ту стајаше. Упалио га његов први комшија Радован чпча. Пејин, одговори један дугајлнја у подераним рубинама, и окрзалом старом гуњу с рукавнма. Шта велиш Радован чича Пејин ? ! бог с тобом био !... То не може битп. Ја би мојом главом јамчио да то он није учинио, повпка зачуђено онај исти чичпца. Ако не верујеш, а ти отпдп и завпри кроз иенџерчпћ у брвнару, па ћеш впдетп само ако те пусти Максим. Он не да ником ама нп да се прпкучи. Оно нп ја не бпх веровао, наставп ои дање, алп кад сам јутрос чуо од чича Ранка бпрова, како је то било онда, није вајде, нпко није другп но он. Јуче око ићиндпје зељов Пурпн залетп се на дете Радованово, обори га п сво искида. Радован се није десио код куће. Био је отишао чак на Митровпцу, не бп л’ тамо на скелп што зарадио да децп хлеба донесе. Он се, на несрећу, врати, у неко доба ноћп. Кад дође кућп, жена га дочека са запевком. Он улети у кућу да види гата је, кад тамо има шта п видити. Код детета је седео сирома чпча Пеја. Он јс спгурно п испрпчао свом несретном спну, шта је н како је било. Радован излети на поље. И после кратког времена избпје пламен из Пурпне коњушнпце. Тако мп је прпчао чпча Ранко бпров, који је с Машаном Обринпм , побратимом Пуриним, Јовом Ћушаком, п Срејом Шуваковићем пашеногом Пурпним, и отпшао Радовановој кућп, изазвао га п позвао суднпцп. Он се уснротпви. Људп скоче, вежу га и дотерају јутрос пред саму зору, те га стрпају у брвпару.... Тако је то било.