Топола

197

БЕЗД УШНЦЦИ

зује пм се за што се зову. То се објави кад се свп људи скупе. Свака пореска глава мора наћп за се два поштена јемца. Укућанп и род до четвртог колена не могу јемчити за своје задругаре иза свој род; алп смеду тражити другог да за њих јемче. Ко остане без јемства, тај се после сматра да је у неку руку стављен изван законске заштпте. Он је управ морално мртав. На њ сво село дпже прст и впче ; тп сп сумњпв, ти си зликовац ти нисп достојан да будеш ни на славп , ни на свадби, нп нигде, где часни п поштенп људи долазе ради збора п договора.. . Ово је жпг, који ударају сељанп на моралну страну каквог свог житеља —, који се показао да не заслужује да им буде друг нп у каквом послу њпхову. Жпг тај он носп док је год жив. Он га односп са собом п у хладнп гроб. За живота његова свак се од њега ск-лања и бежи. Његова је кућа њиме укорна и пред селом п пред људима и пред светом.... Сеоско јемчење то је нека врста „анатеме”, коју село баца на оног, који Је селу утрунио у свачему. Ето шта је сеоско јемчење. Нпје прошло ни по сахата, а већ је сво село било изјемчено. Сваки Је нашао за се по два јемца. Па чак нп стражар Макспм, што је брвнару чувао , није остао боз својпх јемаца. За њ подјемчпше газда Симо 'Ката и газда Пура Гаушић.... Кад се већ све свршп и газда Симо Ћата пође у судницу ваљда да стави сеоско јемчење на протокол, онда се кроз људе провуче Вељо Смиљанин, стаде пред кметове па пм рече: Станите мало!... јемчење још није готово.... ја хоћу да говорим.... има један наш човек, којп није могао да транш за се јемце , а да се други сами намећу знате како је. Кметови га погледаше зачуђено , газда Симо Ката нарочпто....