Топола

199

БЕЗДУШНИЦИ

свега тога бежи као од жнве ватре.... Па п бо.ве је, свак нек гледа свој посао и своју кућу.... Власти знаду хнта раде. Ама опет да мн је знати, шта хоће он?...” Толико је мисли прелетило газда Сими Ћати кроз главу, док је оно неколико пута шмркнуо бурмута и погледао Ве.ву испод ока с необичном подозривошћу и нестрпљењем. Али Веља је имао да прозбори озбиљну реч и то пред лицем деле општине, имао је да говори о нечем ни на ум пало није ; а и да је коме дошло на памет ко зна бн л’ о том смео и беле проглавити. Тако је. Сеоско јемчење беше пало као гром из ведра неба. Свак" се забрину за се и за своју кућу. С Вељом није тако било. Док су људи ражњали и тражили ко ће се за ког подухватити да јемчи , дотле се Веља беше наслонио на једну соху од сеоског коша , оборио главу преда се, па је нешто у себи премишљао ; (( Од куд сад наједаред сеоско јемчење ?... Какве су и које су то похаре што су учињене?... а већ сигурно знам да у селу није било ни једне иаљевине сем што је синоћ занаљен ар Гаушпћев..,. Какве је нужде било букати село тек онако за ништа ? Ови су људи наумили, да нам село оцрне пред целим светом, те не ћемо смети ни пред ким казати да смо из Црне -Баре?... ” Овако ]е размшпљао Веља Смиллш, док се село јемчило. И у сред овога размишљања, сину му једна мисао у главу.... и Ка сад знам све шта ]е и шта ое хоће.... Боже куд ће му душа?!.. Зна ли он да има Бога и суда божијега ? Ие зна !... да зна не би тако радио.. . Па је ли нраво да човек пропадне на правди бога?!,. Није и неће. ил’ на мени главе бити неће ! !,. Ј) То рече па се кроз л.уде прогура и стаде пред кметове и чули смо шта им је казао. А шта је то теби мало, Ве.но ? упитаће га газда Симо 'Ката после неког ћутања и повуче још један позамашан вучљај бурмута.